Vanja Marčeta, prva žena kapetan u ATR floti „Еr Srbije” i ujedno prva žena pilot koja je to zvanje stekla u okviru srpske nacionalne avio-kompanije, banjalučke je gore list i poreklo vodi iz čuvenih Stričića, nadaleko poznatog sela na Manjači u kom je ponikao veliki srpski pisac Petar Kočić.
Ova mlada žena iza koje je već zavidna karijera priča za „Glas” da je njen otac, takođe pilot, od kojeg je nasledila letački gen, rodom upravo sa Manjače, odnosno zaseoka Marčete nadomak Stričića.
Priča da je oduvek želela da bude pilot i da je tu ljubav razvila zahvaljujući očevoj profesiji koji je život podredio vojnom pilotiranju.
„Još u najranijem detinjstvu u meni se javila velika želja za letenjem. Kada bi otac otišao na posao, pitala sam se kako li on to upravlja avionom i kako izgleda leteti. Iz tog dečijeg maštanja rodila se strast i želja za letenjem. Umesto da postanem vojni pilot, život me je odveo u civilno vazduhoplovstvo u kojem dan-danas uživam“, ispričala je Marčeta za „Glas“ i dodala da joj je osim oca uzor bila i ruska nebeska heroina Svetlana Kapanine, čije je akrobatske letove volela da gleda u detinjstvu.
Letenje kod mnogih ljudi izaziva nervozu pa čak i panične napade, a kod Marčete isključivo sreću i ispunjenje sna. Prvi put za upravljač aviona sela je pre 11 godina na Pilotskoj akademiji u Vršcu, a u pitanju su bile komande „cesne 172”.
„Bio je to veličanstven osećaj, kao da tu oduvek i pripadam. Letenje je moja velika ljubav, izvor radosti i smiraj. Nikada u meni nije izazivalo ni najmanju dozu straha. Bila sam luckasto dete, uvek željno adrenalina i uzbuđenja. Obožavala sam luna-parkove i govorila sebi da je to moja obuka za vojnog pilota. Imala sam stomak za sve“, naglasila je Marčeta.
Odmah po završetku osnovne škole želela je upisati Vojnu gimnaziju i krenuti očevim koracima, ali zbog njegovog neslaganja sela je u klupe Zemunske gimnazije.
„To nije ugasilo moju strast za letenjem. Kada sam napunila 21. godinu upisala sam Pilotsku akademiju u Vršcu gde sam stekla dozvolu profesionalne pilotkinje. Stečeno znanje i veštine usavršavala sam obučavajući se za poseban tip aviona. Bio je to boing 737 na kojem sam i dobila svoj prvi posao u Еr Srbiji“, kazala je Marčeta.
Na poziciju kopilota aviona tip ATR72 prešla je 2022. godine gde je ostala sve dok nije upućena na kapetansku obuku.
„Postati prva žena koja je zvanje kapetanice stekla unutar Еr Srbije i prva žena kapetan na ATR floti za mene predstavlja vrhunac karijere, kao i krunu mog višegodišnjeg truda, rada i vere u sebe. Na putu do te pozicije bilo je teških i izazovnih perioda, mnogo odricanja i rada na sebi. Verujem da nema zanimanja koje ne zahteva određena odricanja i u tom smislu ni posao kojim se ja bavim se ne razlikuje mnogo od drugih“, rekla je Marčeta.
Profesija pilota je veoma atraktivna, a Marčetu izuzetno veseli kada čuje da neka devojka želi krenuti njenim putem.
„Vidim u svakoj od njih nekadašnju sebe i stoga mi je neizmerno zadovoljstvo i čast biti im uzor. Srećna sam što kroz moj primer devojčice i devojke koje dele ljubav ka letenju i avijaciji mogu videti da su snovi ostvarivi. U pilotskoj kabini Еr Srbije na pozicijama kapetana i kopilota sve češće se nalaze žene. Pored mene, ima još osam žena u letačkoj posadi srpske nacionalne avio-kompanije i u kokpitu zaista nema mesta diskriminaciji“, priča ona.
Između kolega i koleginica uvek postoji obostrano poštovanje i podrška – kazuje Marčeta.
Razlika u upravljanju automobilom i avionom je, prema Vanjinim rečima, ogromna a ona prednost daje letenju jer, kako kaže, na nebu nema semafora.
„Jedna zanimljivost koja je vezana za tip aviona kojima upravljam jeste to da mogu njime ići u rikverc dok sam na zemlji. Ostali avioni čekaju na posebnu vrstu vozila koja se kači na njih da bi ih izgurala na aerodromsku površinu, a ja to mogu ATR-om bez ičije pomoći“, izjavila je Marčeta.
Osvrćući se na mane svog profesionalnog poziva, Marčeta kaže da zbog stalnih putovanja neretko i noću, menja dan za noć usled čega trpi san te da je zbog radne dinamike neretko prinuđena preskočiti porodična i druženja s prijateljima, što joj oni ne zameraju.
Tokom životne i pilotske karijere Vanja Marčeta kaže da je bilo bezbroj zanimljivih situacija koje su izazivale osmeh na licu, a u sećanju su joj posebno ostale one koje se odnosne na udvaranje pripadnika jačeg pola.
„Bilo je situacija kada su se neki momci zarad udvaranja pretvarali da su piloti ne znajući za moju profesiju. To se uvijek završavalo komično“, prisetila se Marčeta.
