Grip je u našim životima prisutan češće nego što možda mislimo. Pošto i mi verovatno obolimo od gripa skoro svake godine, nije dovoljno da samo prepoznamo njegove znakove nego da ga znamo lečiti i zaštititi se od njega.
Sezonski grip predstavlja akutnu respiratornu infekciju uzrokovanu virusima influence, koji cirkulišu u svim delovima sveta. Postoje četiri tipa virusa koji uzrokuju sezonski grip: tip A, B, C i D. Virusi gripa tip A i B dovode do epidemijskog javljanja ove bolesti svake sezone.
- Virus gripa tip A se dalje klasifikuje na podtipove, u zavisnosti od kombinacije hemaglutinina (HA) i neuraminidaze (NA), proteina koji se nalaze na površini virusa. Trenutno u humanoj populaciji cirkulišu podtipovi A(H1N1) i A(H3N2). Podtip A(H1N1) se takođe obeležava i kao A(H1N1)pdm09, jer je prouzrokovao pandemiju 2009. godine i sledstveno zamenio sezonski virus gripa A(H1N1) koji se nalazio u cirkulaciji pre 2009. godine. Samo virusi influence tipa A mogu izazvati pandemije.
- Virusi gripa tip B nisu klasifikovani u podtipove. Virusi gripa tipa B mogu biti lineage B/Yamagata i lineage B/Victoria.
- Virusi gripa tip C se retko detektuju i obično dovode do blagih infekcija, koje nemaju javnozdravstveni značaj.
- Virusi gripa tip D nije poznato da dovode do infekcija kod ljudi, već samo kod životinja.
Simptomi i znaci gripa
Sezonski grip karakteriše iznenadni početak povišene temperature, kašalj (obično suvi), glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, malaksalost, bol u grlu, curenje iz nosa. Kašalj može biti težak i trajati dve i više nedelja. Većina ljudi koji imaju grip se oporave unutar sedam dana od početka simptoma, ali grip može predstavljati i ozbiljno oboljenje sa teškom kliničkom slikom, kao i mogućim smrtnim ishodom, naročito kod osoba koje su u povećanom riziku od razvijanja teških formi bolesti ili komplikacija.
Oboljenje može varirati od blage do teške forme bolesti, pa i smrtnog ishoda. Hospitalizacije i smrtni ishodi se najčešće registruju kod osoba koje su u povećanom riziku. Svake godine se širom sveta registruje od tri do pet miliona slučajeva obolelih od teških formi bolesti i od 290.000 do 650.000 smrtnih ishoda.
Epidemiološke karakteristike
Od gripa mogu da obole osobe u svim uzrasnim grupama.
U posebnom riziku od komplikacija su osobe starije od 65 godina života, mala deca, osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja bez obzira na uzrast, osobe sa oslabljenim imunitetom i trudnice.
Virus gripa se lako prenosi sa zaražene na osetljivu osobu kapljičnim putem, zatim direktnim kao i indirektnim kontaktom preko sveže kontaminiranih predmeta. Do brzog prenošenja virusa najčešće dolazi u uslovima kolektivnog boravka ili smeštaja, kao što su škole, vrtići, domovi za stara lica.
U umerenim klimatskim zonama sezonske epidemije se najčešće javljaju tokom zime, dok se u tropskim područjima mogu javiti tokom cele godine. Do razvoja simptoma dolazi najčešće nakon dva dana od izlaganja virusu, odnosno period inkubacije može da varira u rasponu 1–4 dana.
Dijagnoza
Većina slučajeva gripa se tokom epidemijskog perioda dijagnostikuje na osnovu kliničke slike. Međutim, tokom perioda niske aktivnosti virusa gripa, kao i van epidemijskog perioda, infekcije drugim respiratornim virusima kao što su rinovirusi, respiratorni sincicijalni virusi, parainfluenca i adenovirusi mogu takođe imati kliničku sliku oboljenja sličnih gripu, što može otežati diferencijalnu dijagnozu gripa od drugih respiratornih patogena.
Lečenje
Osobe koje ne pripadaju grupama koje su u povećanom riziku da obole od teških formi bolesti ili komplikacija leče se simptomatski, a savet je da ukoliko imaju simptome ostanu kod kuće kako bi se smanjio rizik od daljeg prenošenja infekcije. Terapija je zasnovana na ublažavanju simptoma gripa, korišćenjem analgetika, lekova za sniženje povišene temperature, neophodna je nadoknada tečnosti i mirovanje.
Antivirusna terapija se ne preporučuje bez konsultacije sa ordinirajućim lekarom.
Prevencija
Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Vakcinacija protiv gripa se sprovodi u cilju redukovanja obolevanja i umiranja, kao i redukovanja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji. Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone.
Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine prema uzrasnim kategorijama kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.
Koliko je grip opasan?
Ako istovremeno nemamo i druge bolesti, grip obično prolazi bez komplikacija i nije opasan.
Za lečenje gripa vredi pravilo da ostanemo kod kuće, pijemo dovoljno tečnosti i ublažavamo simptome.
Kod preležavanja gripa ne treba doduše sve vreme biti u krevetu, ali bar u vreme groznice i lošeg opšteg stanja tela ne preporučuju se veća fizička i psihička opterećenja.
Posle prebolelog gripa takođe se preporučuje da se uobičajene dnevne aktivnosti započinju postepeno. Naročito treba paziti zimi; hladan vazduh može naime da izazove napade kašlja i teškog disanja jer virusi oštećuju sluzokožu disajnog sistema koja inače služi kao zaštita od čestica prašine i od virusa.
