Vlada Srbije usvojila je sredinom decembra Program zaštite vazduha u Republici Srbiji od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, a među merama i aktivnostima koje će se sprovoditi u narednom periodu u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha našli su se i finansijski podsticaji za zamenu najstarijih dizel vozila novijim, koja manje zagađuju životnu sredinu.
Za realizaciju planova iz ovog strateškog dokumenta najavljena su ulaganja od 2,6 milijardi evra, od kojih je 102 miliona evra namenjeno za obnovu voznog parka otpremanjem najstarijih putničkih vozila, lakih teretnih vozila, kao i autobusa, u centre za reciklažu.
Kako se navodi u Programu zaštite vazduha, podsticaji za nabavku ekološki čistijih vozila iznosiće 2.100 evra za kupovinu putničkog automobila, 2.500 evra za kupovinu lakih teretnih vozila (kamioni čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 12 tona) i 2.900 evra za kupovinu autobusa.
Naglašeno je da finansijski podsticaji pokrivaju 35 odsto troškova nabavke polovnih Euro 6 ili Euro VI vozila.
U programu je takođe objašnjeno da mera za dodatnu obnovu voznog parka putem finansijskih podsticaja za otpremanje najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i teretnih vozila (izuzev N3) i Euro I, II i II dizel autobusa u reciklažne centre ima za cilj smanjenje emisija, naročito PM čestica, uklanjanjem najstarijih vozila iz drumskog saobraćaja, koja su uglavnom u skladu sa znatno nižim standardima zaštite životne sredine.
Mera podrazumeva da će se subvencijama omogućiti otpremanje najstarijih vozila iz voznog parka u reciklažne centre. Cilj je da do 2025. godine na ovaj način bude zbrinuto 122.300 vozila, a u 2026. godini još 17.900.
Agencija za bezbednost saobraćaja daće predlog mehanizama podrške iz javnih sredstava za otpremanje starih dizel putničkih automobila, teretnih vozila i autobusa u reciklažne centre, dok su partneri u realizaciji Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo zaštite životne sredine.
Za sledeći korak, odnosno sprovođenje mehanizama podrške, nadležan je organ Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok su partneri u realizaciji aktivnosti Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za bezbednost saobraćaja.
„Cilj u vezi sa EU je poboljšanje efikasnosti vozila, a dodatni efekti mere su smanjenje ukupnih emisija Srbije u cilju usaglašavanja sa Direktivom EU iz 2016. godine, kao i poboljšanje kvaliteta vazduha, kako bi se izbegla prekoračenja graničnih vrednosti za kvalitet vazduha“, navodi se u Programu zaštite vazduha.
Podsetimo, Srbija je jedina država u regionu u kojoj je i dalje dozvoljen uvoz automobila koji ispunjavaju Euro 3 normu. Naime, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj gori važeća ekološka norma je Euro 5.
Takođe, u Srbiju se od upotrebljavanih vozila najviše uvoze dizelaši, a najmanje električni automobili. Tako je i 2020. i 2021. godine uvezeno po više od 100.000 dizel vozila, a u prošloj godini više od 80.000.
