Evropska centralna banka (ECB) planira još tri povećanja kamatnih stopa za četvrtinu procentnog poena u maju, junu i julu, kažu ekonomisti koje je anketirao Bloomberg.
To bi podiglo kamatnu stopu na depozite na 3,75 odsto, gde bi ostala do kraja godine, prema istraživanju od 5. do 13. aprila o proceni kretanja kamata ECB.
Bazna inflacija i dalje divlja
Istraživanje pokazuje da su očekivanja ekonomista uglavnom u skladu s očekivanjima ulagača, koji su smanjili opklade na vrhuncu ovog ciklusa poskupljenja nakon kolapsa banaka u Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskoj. Govoreći prošle nedelje na marginama prolećnih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), zvaničnici ECB-a bili su gotovo jednoglasni u pozivu na dalje povećanje troškova zaduživanja 4. maja, iako veličina tog poteza, verovatno 25 ili 50 baznih bodova, ostaje pitanje rasprave.
Nedavno previranje u finansijskom sektoru moglo bi pomoći ECB-u pooštravanjem kreditnih uslova, poručila je nedavno predsednica Kristin Lagard.
– Ako ne daju previše kredita i ako upravljaju svojim rizikom, to bi moglo da smanji posao koji moramo da obavimo kako bismo smanjili inflaciju. Ali ako previše smanje kredite, tada će preterano opteretiti rast – rekla je Lagard u emisiji CBS-a „Face the Nation“.
Ukupna inflacija u evrozoni, iako je znatno usporila ove godine, i dalje je preko tri puta viša od cilja ECB od dva odsto, a ona bazna inflacija, koja izuzima nestabilne elemente poput hrane i energije, svakog meseca dostiže nove rekorde.
Bazna inflacija možda je doživela vrhunac u odnosu na tromesečne proseke, ali će i dalje biti na 5,5 odsto u prvom tromesečju ove godine, pokazuje Bloombergovo istraživanje.
Kako odluke ECB utiču na nas…
Inače, odluke ECB o povećanju kamata utiču i na sve građane Srbije koji su zaduženi u evrima. Tako će zbog porasta kamatnih stopa ECB i kamate njihovih kredita rasti, a samim tim i mesečna zaduženja (rate kredita).
Da bilo jasnije, ukupna kamata kredita indeksiranih u evrima sastoji se od euribora i marže banke. Euribor je kamata po kojoj banke pozajmljuju jedna drugoj novac i na koju direktno utiču odluke Evropske centralne banke (ECB). ECB je zbog i dalje visoke inflacije očigledno „prinuđena“ da podiže svoju referentnu kamatnu stopu. Dokle god je tako i vrednost euribora će da raste.
Za korisnike kredita indeksiranih u evrima ključni su tromesečni i šestomesečni euribor jer banke u Srbiji na osnovu njihovih vrednosti usklađuju kamate. Tako se rate menjaju četiri ili dva puta godišnje, što upravo zavisi od toga da li se radi o tromesečnom ili šestomesečnom euriboru.
Za kredite koji su vezani za tromesečni euribor, rata se usklađuje 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra, dok se onima koji su vezani za šestomesečni euribor rata usklađuje 30. juna i 31. decembra.
I tromesečni i šestomesečni euribor je pao sredinom marta i od tada jača. Šestomesečni euribor je poslednjih dana premašio 3,5 odsto. Ovo je najviše od septembra 2008. Tromesečni euribor je za to vreme porastao na 3,175 odsto.
