Početkom 1709. Evropa se zaledila i tako zaleđena ostala mesecima. Ova čudna zima je odnela živote velikog broja Evropljana i poremetila dva velika rata – ali do danas ne postoji konačno objašnjenje njenog uzroka.
Tokom prvih nekoliko dana 1709. temperatura se naglo spustila – što inače nije neobično za evropsku zimu. Ali te 1709. to nije bila uobičajena zima.
Kada je 6. januara svanulo jutro, kontinent je bio zaleđen od Skandinavije do Italije i od Engleske do Rusije i nije se zagrejao naredna tri meseca. Tokom najgore zime u 500 godina vladala je i nestašica hrane koja je – pored ekstremne hladnoće – bila uzrok stotine hiljada smrtnih slučajeva samo u Francuskoj. Engleski naučnik Vilijam Deram napisao je: „Verujem da je mraz veći od bilo kog koji ljudi pamte“.
Zemlja koja je najviše bila pogođena strašnom hladnoćom bila je nesumnjivo Francuska. Prethodna godina im se završila loše, a ni 1709. nije bolje počela. Francuski seljaci su imali lošu žetvu, bili su opterećeni porezima i regrutacijom za Rat za špansko nasleđe. Hladni dani počeli su već 1708. godine, ali nisu bili ništa u poređenju sa onim što se dogodilo u noći između 5. i 6. januara.
Kako tada nije postojala vremenska prognoza, niko nije mogao da se pripremi za ono što je postalo poznato kao Le Grand Hiver. Hiljade ljudi je umrlo od hipotermije, a nisu bile pošteđene ni životinje: veliki broj stoke se smrzao u štalama.
Reke, kanali i luke su bili zaleđeni, a sneg je navodno blokirao puteve širom Francuske. U luci Marsej na obali Sredozemnog mora, i na različitim tačkama duž reka Rone i Garone, led je mogao da izdrži težinu natovarenih kola, što znači da je bio debljine oko 27 centimetara. U gradovima u koje su zbog neprohodnosti prestale da stižu namirnice, očajni stanovnici su bili primorani da spale sav nameštaj koji su imali kako bi se ugrejali. U Pariz nisu stizale namirnice tri meseca.
Širom ostatka Evrope primećeni su mnogi do tada neviđeni efekti hladnoće. Brojni svedoci su zabeležili kako je nagli pad temperature učinio naizgled čvrste predmete krhkim. Stabla bi se razbijala uz zapanjujući zvuk pucketanja, kao i crkvena zvona.
U Londonu, „Veliki mraz“ (The Great Frost), kako je postao poznat, zaledio je Temzu. Kanali i luka u Amsterdamu doživeli su sličnu sudbinu. Baltičko more je bilo čvrsto četiri meseca, a prijavljeno je da su ga putnici prelazili peške ili na konjima. Zaledile su se skoro sve reke na severu i u središnjem delu Evrope. Čak su se i topli izvori Ahena u današnjoj Nemačkoj zaledili. Teško natovareni vagoni vukli su se jezerima u Švajcarskoj, a vukovi su ulazili u sela tražeći bilo šta da jedu – najčešće su se zadovoljavali telima preminulih od zime.
U Jadranu su brodovi ostali zarobljeni u ledu, a njihove posade su stradale od hladnoće i gladi. U Veneciji su se za kretanje po gradu koristile klizaljke umesto gondola. Obilnim snežnim padavinama potpuno su bili odsečeni Rim i Firenca. U Španiji se reka Ebro zaledila, a čak su i u toploj Valensiji masline bile uništene hladnoćom.
Ova zima, koja je proglašena najhladnijom za 500 godina i danas zbunjuje klimatologe.
Iznete su različite teorije o događaju. U godinama koje su prethodile 1709-oj, brojni vulkani širom Evrope su eruptirali, jedan na Kanarskim ostrvima, jedan na Santoriniju i Vezuv. Ogromne količine prašine i pepela u atmosferi smanjile su količinu sunčeve svetlosti koja je stizala do Zemlje, 1709. godina takođe spada u period poznat kao Maunderov minimum (1645-1715), kada je emisija sunčeve energije značajno smanjena. O tome da li je kombinacija ovih događaja stvorili katastrofu te zime, i dalje se raspravlja.
Ova priča je objavljena u časopisu National Geographic History za januar/februar 2017.
