Iako je odluka Evropske centralne banke o pomeranju referentne kamatne stope dobar signal za finansijska tržišta, to ne znači da će se cene kredita koliko sutra sniziti. Tek bi se sa nekim narednim sniženjem mogla osetiti promena u džepovima građana, što se neće desiti pre kraja ove ili naredne godine, ali je dobar pokazatelj tržišnih tendencija.
Ovako finansijski konsultant i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić komentariše mogućnost dobijanja povoljnijih stambenih kredita nakon smanjenja referentne kamatne stope.
Referentna kamtna stopa koju određuju centralne banke, poput Narodne banke Srbije ili Evropske centralne banke, je nešto na osnovu čega se određuju kamatne stope poslovnih kamata, iz kojih se uzimaju krediti. Da bi se sprečila visoka inflacija do koje je došlo u proteklih nekoliko godina, centralne banke su podizale referentnu kamatnu stopu kako bi poskupele uzimanje kredita i uticale na manju potrošnju i smanjenje inflacije. Nakon dužeg vremena, smanjena je referentna kamatna stopa za 0,25 odsto, što bi trebalo da utiče na smanjenje kamate na kredite.
Kada se referentna kamatna stopa pomeri, vremenski period dok se to ne prelije u finansijski sistem traje između tri do šest meseci. Ovo znači da bi se tek u novembru ili decembru sve to moglo osetiti u mesečnim ratama, u zavisnosti naravno od toga kada je i koliki kredit uzet. Na taj način bi se, objašnjava naš sagovornik, osetilo snižavanje euribora i mesečne rate.
Iako do toga neće doći pre kraja ove godine ili početka sledeće, to je dobar je trend i to je ono što je pozitivno. U prevodu, cena kredita se u principu nije menjala u odnosu na onu od pre mesec dana, ali ima tendenciju da već na jesen ili do kraja godine možemo očekivati sniženje.
Keš ili kredit?
Vasić ističe da je na našim prostorima u poslednjih par godina, možda čak i deceniju, vladala srazmera između stambenih i gotovinskih kredita, jer se oni podjednako uzimaju. Od ukupnog plasmana ka građanima, pedeset odsto čine stambeni krediti, a četrdeset osam su gotovinski, dok dva odsto predstavljaju potrošački krediti.
Na ovim našim prostorima ljudi vole gotovinu, to je jedan od načina da dopunite budžet, rešite neke manje potrebe iznosa od nekoliko stotina hiljada dinara. Takođe, kada uzimaju stambene kredite, ljudi često uzmu i gotovinski kredit kako bi uredili stan.
Ekonomija i politika
Narodna banka Srbije uglavnom sledi Evropsku centralnu banku, budući da u Srbiji evropske banke čine 90 odsto bankarskog tržišta. Nakon odluke koju je donela Evropska banka, i u Srbiji se snizila referentna kamatna stopa. Vasić je, kao neko ko prati ekonomska kretanja, smatrao da će do te promene doći tek mesec dana ili čak dva meseca nakon odluke u Evropi, ali je Narodna banaka Srbije smatrala da je sada pravi trenutak za takvu izmenu.
Vasić objašnjava da trenutno vlada inflacija u koridorima od 3+1,5 sa gornjom granicom 4,5 i vrlo mogućom tendencijom da se do kraja godine vratimo na nivo kada je na mesečnom nivou inflacija iznosila 3 odsto.
Ovo se, naravno, ne odnosi na sve one koji imaju fiksne kamatne stope, odnosno kredite, budući da oni uvek imaju istu mesečnu ratu, zaključio je Vasić.
