Ikona Svetog novomučenika Evgenija ruskog vojnika i njegov časni krst koji je nosio na sebi u času stradanja za veru i otečestvo, svečano su danas dočekani u Hramu Svetog velikomučenika kneza Lazara u Šidu. Sveti darovi su stigli zalaganjem šidskog Udruženja „Srpski vitezovi” kao poklon ruskog naroda i Udruženja „Bojevo bratstvo”.
Pred početak Svete arhijerejske liturgije, koju je služio episkop sremski, gospodin Vasilije, sa sveštenstvom Eparhije sremske, darove su uručili Evgenije Poliakov, pomoćnik vojnog atašea amabasade Rusije u Srbiji i Olga Litvina iz Udruženja „Bojevo bratstvo”.
Parohijani i verni narod koji se sabrao iz drugih krajeva, celivali su novopridošlu ikonu i krst.
Oni su mogli da čuju i besedu o mučeničkom stradanju mladog Evgenija Rodinova, koji je do svog poslednjeg ovozemaljskog časa čuvao veru pravoslavnu.
Da je dolazak svetinja koje će trajno ostati u nadaleko poznatoj šidskoj Lazarici, veliki događaj za ovu parohiju i grad, istako je protojerej-stavrofor Đorđe Marić, starešina Hrama. A ovde se čuvaju i druge svetinje, među kojima su čudotvorne ikone – Bogorodica Nerazrušiva stena i Počajevska Bogorodica, pred kojom se knez Lazar molio pred bitku, a koja je prema svedočenjima prote i naroda, prosijala pre nekoliko godina uoči Vidovdana. Tu su i delić moštiju Svetog kneza Lazara i ikona i delić moštiju Svetog Sisoja, kao i ikona Svetog Nektarija Eginskog, koja mirotoči i ikona Svete Petke sa delićem njenog plašta.
Parohijani uveravaju, da se pred ovim ikonama mnogi bolesnici isceljuju uz svesrdnu molitvu prote Đorđa. On u ovoj parohiji služi od 2011. godine i od tada je crkva počela da se diže sa ranije započetih temelja, do krova. Veliki deo radova je završen zalaganjem prote i njehovih vernika, kao i ljudi dobre volje iz drugih krajeva. Još mnogo posla je ostalo da se obavi, pa su svaka pomoć i prilozi značajni. Imajući na umu da i stari i mladi s kraja na kraj Srbije, pa i regiona, dolaze ovde po duhovno saće, sigurno je da će se uz Božju pomoć, hram uskoro završiti.
Meštani s ponosom ističu da imaju i njima dragu, malu drvenu crkvu, koju su u ovoj porti zajedno podigli sa sveštenikom Marićem, za potrebe bogosluženja, jer tada nova crkva nije imala ni zidove. U porti je i crkvena prodavnica – prava riznica i parohijski dom u kome se narod posle službe okuplja za hrišćanskom trpezom ljubavi, poznatoj kao agape.
