U Srbiji registrovane destilerije godišnje proizvedu oko 50 miliona litara rakije. Izvoz našeg nacionalnog žestokog pića raste godinama, a u Privrednoj komori Srbije procenjuju da je dostigao 25 miliona evra.
Na prestižnom takmičenju destilerije CMB Spirits Selection Brisel, koji je ove godine organizovan u Kini, rakije iz Srbije osvojile su osam zlatnih i 10 srebrnih priznanja, što je veliki uspeh za brendiranje naše rakije u svetu. Najbolje domaće rakije predstavljene su na sajmu žestokih pića Destilart u Beogradu.
Jedna od nagrađenih destilerija prošlog meseca na sajmu u Kineskom Sjanmenu potpisala je ugovor o izvozu rakije u Kinu.
– Veliki je to podsticaj za izvoz. Očekujemo u Kini veliku potrošnju i izvoz ka toj zemlji – kaže Miloš Jovović, menadžer destilerije Zarić.
U Udruženju Šumadijska rakija, koje okuplja 30 destilerija, kažu da su u poslednjoj deceniji obezbedili geografsku oznaku za šumadijsku šljivovicu i počeli da uzimaju uzorke iz prodavnica, da bi potrošačima potvrdili kvalitet.
Država je, kažu, pomagala kroz subvencije do 70% povraćaja uloženih sredstava, ali smatraju da ima još načina da im pomogne.
– Potrebno je da nam pomogne da se izborimo sa crnim tržištem koje je ogromno i gde mi, registrovani proizvođači imamo najviše problema, a samim tim i država – ukazuje predsednik udrženja Šumadijska rakija Aleksandar Stanković iz destilerije Pevac.
U Srbiji je dozvoljena proizvodnja rakije za svoje potrebe, ali mnogi neregistrovani proizvođači je i prodaju, pa tako država gubi na akcizama.
Ta pića su sumnjivog kvaliteta i umanjuju ugled domaćeg brenda, ali se i pored toga povećava potrošnja registrovanih rakija, kažu u destileriji, koja je pre 15 godina proizvodila dve vrste rakije i do 20.000 boca godišnje.
– Danas klekovača raspolaže sa 22 vrste etiketa. To je godišnje proizvodnja od 40.000 do 70.000 boca – priča Vladan Todorović, menadžer u proizvodnji BB klekovača.
Rakija mora da bude nacionalni brend i projekat, poručuju upućeni, koji upozoravaju da su neretko strana pića stavljana na pijadestal i da je potrebno pažljivim brendiranjem, promeniti odnos prema našem nacionalnom piću.
– Ljudi treba nauče da gledaju na rakiju kao na nešto što je ekskluzivno i retko, kao i da je jedna od naši najvećih i najpopularnijih proizvoda kojim treba da se bavimo – ističe Nikola Popović, organizator Sajma i menadžer Wine Art.
Destileri su zadovoljni, jer su na Open Balkan sajmu, osim vina, predstavljene i najbolje srpske rakije.
Iako se naša rakija može naći na gotovo svim kontinentima, najviše je izvozimo u zemlje regiona: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Najveći inostrani kupci su Nemačka i SAD.
