Duži rok otplate kredita, kao i niže mesečne rate, moći će da dobiju dužnici za koje banka proceni da treba da uđu u proces restrukturiranja postojećih kredita, kako ne bi imali problem sa daljom otplatom.
Kako se navodi u uredbi koju je u Službenom glasniku objavila Narodna banka Srbije (NBS), a o čemu je pisala i Nova ekonomija, kamatna stopa ne sme da bude viša od one koju dužnici sada plaćaju. Uredba NBS objavljena je 9. decembra i počinje da važi nakon osam dana.
Ako je reč o promenljivoj stopi, marža banke ne sme da bude veća od trenutne.
Kako se dodaje, propisano je da ovakav način restrukturiranja zajma dužnik može da koristi samo jednom.
Dužnici kojima banka odobri produžetak roka otplate kredita, u okviru novih olakšica koje je propisala NBS, neće smeti da dobiju uslove nisu povoljniji u odnosu na one koji im važe trenutno.
Sa druge strane, banke će procenjivati u kom slučaju će svaki korisnik moći da koristi olakšice.
NBS je inače dozvolila duži rok otplate kredita, nego što je već propisan.
Banke kroz restrukturiranje kredita, mogu klijentima da odobre novi rok otplate.
Za keš i potrošačke kredite moraće da bude kraći od devet godina, a za auto-kredite kraći od 11 godina. To je, inače, rok za tri godine duži od maksimalno zakonski dozvoljenog roka.
Građanima koji otplaćuju stambene kredite omogućeno je da da rok otplate produže za pet godina i t mera se produžava i tokom sledeće godine.
„Restrukturiranje se sprovodi na osnovu ponude banke, u skladu s njenim unutrašnjim aktima, odnosno na osnovu obrazloženog zahteva dužnika nakon kojeg je banka ocenila da postoje činjenice i posebne okolnosti koje su uticale na pogoršanje finansijskog položaja dužnika i time na mogućnost da on uredno izmiruje svoje obaveze prema banci“, navodi se u odluci NBS.
Restrukturiranjem kredita se ne uvećava preostali neotplaćeni iznos kredita.
Kako se navodi, nakon restrukturiranja kredita ugovorena ročnost ne može da bude duža od 3.285 dana (devet godina) za gotovinske i potrošačke kredite, odnosno od 4.015 dana (11 godina) za auto-kredite.
Kredit može samo jednom da se restktrukturira na ovaj način.
NBS je već uvela ograničenje maksimalnih rokova otplate gotovinskih i potrošačkih zajmova krajem 2018. godine, kao reakciju na sve češće odobravanje tih kredita na rok duži od deset godina.
Kako je tada ukazivala NBS, postepeno skraćivanje rokova otplate bila je reakcija na sve učestaliju pojavu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima.
Ti propisi su imali za cilj da, kako je tada isticala centralna banka doprinesu sprečavanju nastanka problematičnih kredita u bankarskom sektoru i preduprede moguće posledice po finansijsku stabilnost i građane.
Od 2019. godine, maksimalni rokovi otplate spušteni su na osam, pa na sedam godina u 2020. i šest u 2021. godini, a za auto-kredite rok otplate je ostao maksimalnih osam godina.
NBS je takozvano probijanje rokova omogućila i u pandemijskoj 2020. godini, posle velikog moratorijuma na kredite, nudeći produžetak od maksimum dve godine.
Bankama ni sada nije eksplicitno zabranjeno da građane kreditiraju na rokove duže od pomenutih, šest godina za keš i potrošačke i osam godina za auto-kredite, preneo je N1.
Ali im je odobravanje na duže rokove znatno skuplje, jer moraju da umanje vrednost svog kapitala.
Naime, banka je u slučaju odobravanja kredita sa dužim rokom u obavezi da umanjuje svoj kapital za celokupan neotplaćeni iznos glavnice tog potraživanja od dužnika, sve do konačne otplate kredita.
Sada, izmenom Odluke o adekvatnosti kapitala, ova obaveza banke ne postoji u slučaju restrukturiranja kredita koje je propisano novom uredbom.
