Kreditni rast bio je lane minimalan, svega 1,1 odsto, kao posledica visoke cene novca.
Kamate miruju poslednjih meseci, što i ne čudi, jer centralne banke svoje osnovne kamate ne „diraju” već mesecima. To je slučaj s Evropskom centralnom bankom i američkim Federalni rezervama, ali i našom Narodnom bankom (NBS), čija referentna kamata od jula prošle godine stoji na 6,5 odsto. U svetu postoji svojevrsna kladionica u vezi s tim kada će glavne svetske monetarne institucije da krenu sa smanjenjem cene novca, jer je to sasvim izvesno sada kada je inflacija u oštrom padu u praktično svim najrazvijenijim ekonomijama.
Mirjana Miletić, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS izjavila je nedavno da se očekuje da kamate na evroindeksirane kredite slede politiku Evropske centralne banke, za koju se predviđa da će sredinom ove godine ući u ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što bi prema sadašnjim procenama moglo da iznosi 75 baznih poena.
„Očekujemo da će se to preliti i na evroindeksirane kredite, odnosno smanjenje kamatne stope na ovu vrstu kredita”, rekla je ona.
Cena novca u dinarima za građane i privredu tokom poslednjeg kvartala prethodne godine blago je i smanjena. Razlog je to što su banke imale promotivne ponude. Tako je, na primer, kamata za gotovinske kredite smanjena za 0,9 odsto procentnih poena na 12,5 odsto, koliko je, u proseku, iznosila u decembru.
Što se tiče stambenih kredita, koji su evroindeksirani, kamata je u njihovom slučaju smanjena na pet odsto, što je posledica odluke Narodne banke o ograničavanju kamatnih stopa na ove zajmove za fizička lica.
Kreditni rast je u 2023. godini bio minimalan, svega 1,1 odsto, a razlog su, naravno, visoke kamate. U slučaju stanovništva, krediti su tokom prošle godine povećani za 1,2 odsto, a kod privrede 0,9 odsto.
U NBS objašnjavaju da je kreditna aktivnost tokom 2023. usporavala, na šta su uticale više kamatne stope na kredite usled zaoštravanja monetarnih politika ECB-a i NBS, uz pooštrene kreditne standarde banaka.
Kod privrede značajan uticaj na stanje kredita poticao je i od dospeća kredita iz garantnih šema, a kod kredita stanovništvu od septembra privremeni negativan uticaj na stanje kredita dolazi i od računovodstvenog tretmana potraživanja po osnovu stambenih kredita usled donošenja odluke o ograničavanju kamatnih stopa na ove kredite.
Rezultati januarske ankete NBS o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su one u poslednjem kvartalu 2023, u skladu sa očekivanjima, pooštrile standarde po kojima su odobravale kredite privredi, dok su standardi za stanovništvo bili nepromenjeni. Na pooštravanje kreditnih standarda privredi uticali su pre svega viši troškovi izvora finansiranja, a zatim delovanje konkurencije i povećana percepcija rizika usled neizvesnosti u pogledu opšte ekonomske situacije, rizičnost zahtevanog kolaterala i problematična potraživanja, što se odrazilo na manju spremnost za preuzimanje rizika. Banke očekuju da će kreditni standardi za privredu biti dodatno pooštreni u prvom polugođu 2024, dok bi za stanovništvo trebalo da budu ublaženi.
Prema oceni banaka, tražnja privrede i stanovništva za dinarskim kreditima povećana je, dok je tražnja za deviznim kreditima smanjena. Tražnju privrede za kreditima podsticali su finansiranje obrtnih sredstava i investicija. Kod stanovništva rast tražnje vođen je potrebama za refinansiranjem postojećih kredita i nabavkom trajnih potrošnih dobara, uz pozitivan uticaj viših zarada, dok je situacija na tržištu nepokretnosti, koje karakterišu visoke cene stanova, delovala u suprotnom smeru.
