Vitez, Nobelovac, tvorac nacionalne himne Indije i Bangladeša, veliki Tagore puštao je papirnate brodove niz zelenu reku detinjstva, ukrašene slovima svog imena. I imena rodnog sela. Voljena zelena Tagorina reka je život, kretanje, istrajnost, promena. I pročišćenje. Ukrašavao je brodove cvećem ljubavi, iskrenosti i prijateljstva i duboko verovao da će stići nekome, usamljenom i nesrećnom. Papirni brodić bi mogao biti sam dečak koji vapi za igrom, za drugom koji se nalazi negde, tamo.
Nedeljko Terzić nam iz pripovesti svog detinjstva, šalje kondora koji leti noseći poruke ljubavi širom sveta i opomenu da svi udišemo isti vazduh, greje nas isto Sunce, plave nas iste reke, zapljuskuju mora, nadvisuju planine. I naša je dužnost da ih sve čuvamo, da ih štitimo i ne kvarimo ravnotežu prirode. On veruje da je sve na svetu povezano, a Kondor na nebu i gnezdo na drvetu, čine jedno. Mir, beskraj, slobodu, toplinu, podršku i utehu. Dok je gnezda postojaće i kondor, dok je kondora postojaće gnezda. Iz te lake, penušave i paperjaste igre krila, i igre oblaka i vetra, gnezdo bi moglo nestati. Nestankom gnezda, simbolom Planete Zemlje, nestao bi Kondor, simbol čovečanstva. Zato pisac stihovima crta let Starog Kondora koji neumorno leti u veličanstvenoj tišini i boji nas životnim bojama.
„Kondorov san“, bajka na srskom i engleskom jeziku je knjiga kakvu smo svi priželjkivali, a nikad nam se nije otvorila. Do danas. Otkud kondor? Jedan latinski zapis iz 1702. kaže da se na brdo Šuljamačka Glavica, ponad Fruškogorskog sela Šuljam (u kome je pisac odrastao i školovao se) napustivši svoje skrovište tokom turske opsade Beča, vratio zmaj 1699. Drugi kasniji zapis govori da su tu bile nastanjene ogromne ptičurine. Pisac Nedeljko Terzić ih je s pravom pozvao kao preteče današnjih kondora.
Lirski zapis, pesma „Tragična igra reči“ kao drugi deo ove knjige, čija se ritmičnost i dinamičnost postiže izborom ekspresivnih izraza, ponavljanjem određenih reči i sintagmi je atipična refleksija koja postepeno oslobađa glas svog bezimenog alter-ega. Veličanstvena tišina prerasta u lepet isto tako veličanstven, pa se vraća u bojazan od ponora, tihog ali dubokog uranjanja, pesnički kovanog koji bi mogao nastati ako ubijemo planetu. Narativno eksperimentalna, semantički snažna i uokvirena, ne može nas ostaviti emocionalno uzdržanim. Krhka, gotovo providna kratka pesma-poruka „Tragična igra reči“, sastavljena od šest petosložnih stihova, sapliće nas da ne dotaknemo Kondorov porcelanski san, da ga ne odmotamo nespretno jer će nestati i pretvoriti se u staklasto neživotno zrno. A život traži život, i reč koja će zaploviti kontinentima i oploviti planetu u živim nijansama plavetne i zelene. Crna bi nas uvela u marginalne uglove sveta, nemirne i rizične. Zato nam pesnik nudi izbor, nudi da budemo životni, da raskinemo sa nagomilanim patnjama koje bi zatamile naše duše. I kao što je kod Tagore reka i puštena flota papirnih brodića dečačka veza pisca i rodnog sela, tako Nedeljko Terzić sanja Kondorov san i spaja ga sa zavičajem, a zavičaj sa svetom i ljudima koji su apostoli očuvanja Zemlje.
Ovi stihovi u knjizi, prevedeni na sto dvadeset jezika, lokalnih govora, dijalekata i jezika nacionalnih manjina 95 zemalja sveta, svedoče o potrebi da dotaknemo ruke drugih i ostavimo trag u svetu, u sebi i tim drugima. Svedoče o potrebi da budemo vidljivi, prihvaćeni zaštitnici svega dobrog, da se naše postojanje ne raspadne u stihiji vetra i ne razbije i ne rasprši poput gnezda. Potrebi da znamo, da se upoznamo, da se povežemo. Potrebi da život na planeti sagledamo šire i dublje i pronađemo svoje mesto u nepredvidivim životnim tokovima. Tu negde u zelenoplavom Kondorovom snu. Kondorov san je tok, promena, transformacija, let bez kraja, maštanje o daljinama, san o bliskosti, o premošćavanju distance i razlika, pobedi nad strahom, samoćom i mrakom.
Jasna Kalauzović
TRAGIČNA IGRA REČI
Nebo u gnezdu
Gnezdo na nebu
Rupa u gnezdu
Oblak do gnezda
Gnezdo na vetru
Ptica bez gnezda.
NAD NOVOM KNjIGOM
SNAGA KRHKE PESME
Nedeljko Terzić: KONDOROV SAN / KONDOR`S DREAM, bajka i jedna pesma, Edicija „Sirm“ Sremska Mitrovica, 2022.
