U sećanjima starih Mitrovčana, i onih koji su odrastali uz priče kako se nekada živelo u ovom lepom gradu na levoj obali Save, sa bogatom istorijom, živi i Pivarska ulica. U njoj je bila zgrada najstarije sremske pivare, koja je dva veka odolevala zubu vremena. Nažalost, promene koje su se dešavale u našem društvu doprinele su njenom nestanku. Iako u Sremskoj Mitrovici nema više stare pivare, to ne znači da se pivo ne pije, već da su tržištu ponuđena neka nova domaća kraft piva. Začetnik ove ideje je i Igor Matić, vlasnik pivnice “Igorijum”.
Proizvodnjom piva Igor se bavi već jednu deceniju. Ideja se rodila slučajno dok je živeo u Engleskoj tokom 2010. Obilazio je mnoge engleske pabove i primetio da u njima ima od 20 do 40 točionica i da je teško u bliskom okruženju naći četiri-pet istih piva. Ta raznovrsnost, a pre svega kvalitet tih piva, zainteresovala ga je i privukla. Boravak u Češkoj posle Engleske samo je potvrdio da želi i sam da se oproba u ovoj proizvodnoj grani. U Pragu je upoznao mnogo mini-pivara koje prave odlična piva, a poznato je da češkim pivima nema premca.
Po povratku kući, odlučio je da se uhvati ukoštac sa ovim izazovom i da pokuša da ga savlada.
Tada pivarstvo Igoru nije bila blisko, jer je završio akadamske studije za fotografa i master studije za evropski biznis i marketing. Nešto mu je ipak govorilo da treba da ide tim putem.
Početak nije bio lak. Prvo pivo koje je kuvao pre jedne decenije bilo je iz ekstrakta piva, čim nije bio zadovoljan. Odlučio je da kupi amatersku opremu i da sam pronikne u tajne spravljanja piva. U tom periodu korisne informacije su bile vrlo šture i do njih se još uvek teško dolazilo.
Kupljen je biofermentor za pivo s vrenjem, zapremine 27 litara. Igor je pivo kuvao u kuhinji u šerpama. Vremenom je menjao zapreminu šerpi, kupujući sve veće, a danas je stigao do šerpe zapremine 10 litara. Nabavio je i komodnik za pivo, kubač, tank za toplu vodu i još jedan fermentor.
– Prve godine napravio sam mnogo piva, ali većinu sam prosuo – kaže Igor Matić. – I danas, kad radim profil piva, ako mi se ne svidi – prosipam ga. Ne idem na to: prodaće se, ili biće nešto od toga. Polazim od činjenice da ako nisam zadovoljan, to pivo nije za upotrebu.
Igoru je bilo potrebno skoro pet godina da savlada kako sve funkcioniše. Bio je to dug put sa puno bezuspešnih pokušaja, koji ga nisu obeshrabrivali već su ga terali da ide napred.
I uspeo je. Danas u ponudi ima 20 vrsta piva, koja je sam kreirao. Osnovna sirovina za proizvodnju zanatskog piva je ječam, odnosno sladni ječam koji se kupuje, jer se uvozi. Takođe i hmelj kupuje peletiran. Dobra Igorova osobina je što kupuje sirovinu toliko koliko mu je potrebno, ne lageruje i uvek voli da ljubiteljima piva ponudi sveže.
Tako se u pivnici “Igorijum” mogu probati piva koja su i najtraženija – lager, mornar pale ale, IPA i crno pivo. Raznolikost u ponudi postiže se u zavisnosti od toga da li će se dodati pšenični ili crveni biter, kao i drugačiji hmeljovi ali i kvasci.
Većina piva je sezonska. Kako kaže Igor, u jesen se piju tamnija piva, odnosno crno-crvena. Zima je vreme za crna piva, a u proleće je potražnja za svetlijim pivima, veselijim, voćkastim. Leto je period kada se pije lager pivo i klasični ejlovi.
– Ipak, potražnja za pivom zavisi od vremenskih prilika – objašnjava Matić. – Ako je temperatura viša od 30 stepeni, pivo se slabo pije. Takođe i ako je zima duga. Ukoliko pada kiša, ni to nije dobro. Znači, pivo se pije po lepom vremenu.
Pivo Igor plasira u svojoj pivnici, koja postoji jednu i po godinu i u nekoliko novosadskih i mitrovačkih kioska brze hrane.
Kraft piva nisu u Mitrovici bila odmah prihvaćena. Trebalo je godinu dana i njegovim sugrađanima da se naviknu i da počnu da svraćaju u pivnicu. Mnogi iz znatiželje dolaze da probaju domaća zanatska piva, a ne industrijska.
Sve vreme, koliko se bavi ovom kraft proizvodnjom, Igor stalno uči. Tako je pre pet godina on-lajn završio specijalni kurs za proizvodnju piva jednog holandskog univerziteta i dobio licencu na osnovu koje u većini država EU može da pravi pivo bez tehnologa. To je i želeo pošto sam pravi pivo, a u pivnici ima pomoć, njegov brat radi na točenju i prodaji. Ne želi da uključuje više ljudi u ovaj proces, jer je ovom proizvodnjom i prodajom potpuno zadovoljan.
Prosečno se ovde proizvede od 6.000 do 8.000 litara piva. Tom količinom Igor je zadovoljan. Kako sam kaže, u planu je proširenje. Svake godine kupi nešto novo od opreme i pomalo se proširuje. Sve nabavke sam finansira, ne koristi podsticaje, želi da na svakom polju bude nezavisan.
Bez obzira na to što je prodaja dobra, pivo kvalitetno i ima stalne mušterije, Igor veliku pažnju posvećuje marketingu. Redovno učestvuje na novosadskom noćnom bazaru i svim mitrovačkim manifestacijama. Tako je u prošloj godini imao 92 bazarska dana, koja su ga u potpunosti ispunila jer, kako kaže, nema ništa bolje od promocije uživo.
Pobornik je teorije da, što je manja pivara, pivo mora češće da se kuva, samim tim je svežije i lepše, a ono čemu Igor teži je i da bude najvišeg mogućeg kvaliteta. Potvrda su svakako zadovoljni potrošači, pogotovo što ovde postoji i mogućnost da se natoči litar i ponese.
Koliko je Igor kreativan, vidi se u pivnici gde je sam napravio nameštaj – šank, stolove. Voli na svakom polju da dominira, a ono što je najlepše: ponosni je otac četvoro mališana i trudi se da i na tom polju bude za primer.
Zadovoljan je sobom i poslom kojim se bavi. Posle njegove, u Sremskoj Mitrovici su se otvorile još dve mini-pivare. Iako je tržište malo, ne predstavljaju jedni drugima konkurenciju. Kvalitet je presudan, a posla za sve ima.
