Prvi protest žena održan je 8. marta 1857. godine u Njujorku, kad su žene zaposlene u tekstilnoj industriji protestvovale zbog loših uslova i niskih plata
Prvobitno se zvao „Međunarodni dan zaposlenih žena“, a prva proslava ovog dana je bila 28. februara 1909. godine u Njujorku kada je 15.000 dama, uključujući mnoge imigrante, marširalo kroz grad u znak sećanja na štrajk Međunarodne unije žena tekstilnih radnica 1908. godine, zahtevajući socijalna i društvena prava.
Godine 1910. organizovana je prva Međunarodna konferencija žena, koja je bila održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale. Inspirisana američkom akcijom povodom ovog pitanja, nemačka levičarka, Luiz Cic, predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka, Klara Cetkin, te je predlog prihvaćen i ustanovljen je „Međunarodni dan žena“, sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.
Sledeće, 1911. godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije i feministkinje širom Evrope. Samo u Austrougarskoj bilo je 300 demonstracija. U Beču su žene paradirale i nosile transparente. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju. Takođe su protestovali protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja.
Prvi moderni Međunarodni dan žena je održan 8. marta 1914. godine. Ovaj dan je odabran, jer je bila nedelja, kad većina žena ne radi, pa su mogle da marširaju i učestvuju u drugim aktivnostima. Otada se uvek slavi 8. marta.
Ovaj dan je proglašen nacionalnim praznikom u Sovjetskom Savezu 1917. godine i pre svega su ga obeležavali socijalistički pokret i komunističke zemlje dok ga 1977. godine nisu usvojile Ujedinjenje nacije, koje od 1996. godine imaju slogan svakog 8. marta.
Autor: National Geographic
