Frušku goru karakteriše veoma bogata i raznovrsna flora, o tome govori činjenica da čak preko 1000 vrsta biljaka raste u užoj zoni Nacionalnog parka, dok taj broj u zaštićenoj zoni prelazi cifru od 1500 vrsta. Upravo zbog toga Fruška gora može da se poredi sa mnogo većim planinama u Srbiji.
Pored bogate i raznovrsne flore, na Fruškoj gori se nalaze i lekovite biljke, koje ćemo vam predstaviti u nastavku teksta:
Livadska lincura – Gentiana pneumonanthe
Na Fruškoj Gori raste čuvena livadska lincura (Gentiana pneumonanthe), višegodišnja zeljasta biljka koja raste na vlažnim livadama i močvarnim staništima. Cveta od jula do oktobra, a donosi plod u obliku čaure. Ona se retko sreće u nizijskim predelima, ali može biti prisutna na većim visinama. Stablo ove biljke je uspravno i dostiže visinu od 20 do 60 centimetara. Nemoguće je da vam ne zapadne za oko jer je celom dužinom prekrivena listovima, dok su njeni cvetovi tamnoplave boje, iako se ponekad mogu javiti u beloj ili ružičastoj boji. cvetovi.
Lekovitost Lincure poznata je još od davnina, pa samim tim, spada u najstarije lekovite biljke. Koren ove biljke leči razne bolesti želuca, jetre, žuči i nedostatka aptetina. Pored toga, uspešno leči tegobe poput hroničnog zatvora, astme, anemije… Spolja se može koristiti za lečenje povreda povšinskog sloja kože, dok se rakija sa ovom biljkom koristi kao prirodni oblog.
Bokvica – Plantago
Bokvica ili trputac (Plantago) je višegodišnja, zeljasta biljka sa uspravnim stabljikama i širokim jajastim listovima koji se nalaze pri dnu stabljike. Cveta u periodu od maja do avgusta, dok je najčešće možemo uočiti na livadama, pašnjacima i u šumama. Prema legendi, bokvicu je prvi otkrio Aleksandar Veliki i doneo je u Evropu 327. godine pre nove ere. Američki domoroci nazivali su ovu biljku “Vajtmanovo stopalo” jer se nalazila na svakom koraku. Za razliku od danas, tada je ova biljka imala epitet neugledne, dok se danas koristi u lečenju raznih tegoba. Inače, ženska bokvica je bila rani hrišćanski simbol, a u mnogim kulturama smatra se afrodizijakom.
Danas razlikujemo tri vrste bokvice – žensku širokolistu, mušku uskolistu i srednju. Najčešće se upotrebljava ženska bokvica koja uspešno leči čisti krv, pluća i želudac, a idealna je i za one koji nemaju apetit. Pored toga, može se koristiti za rane, posekotine, ubode…
Zova – Sambucus nigra
Samonikla biljka zova (Sambucus nigra) prirodno raste kao grm na obroncima šuma, ruševinama, napuštenim njivama i vlažnim livadama. Cveta u periodu od maja do jula, dok se sivi sloj biljke uvek baca, a koristi se isključivo zeleni deo. Njeni cvetovi su sitni, mlečnobeli i imaju snažan i prijatan miris. Iz zovinih cvetića rastu male zelene bobice koje nakon sazrevanja postaju sočne i crveno-crnkaste. Prilikom konzumacije, imaju neprijatan ukus, međutim idealne su za kompot.
U kombinaciji sa lipom, čaj od zove uspešno stimuliše rad znojih žlezda, a pored toga podstiče lučenje mokraće i leči neuralgiju i išijas. Prilikom jačih prehlada, čaj od zove leči upalu disajnih puteva i reume. Naravno, na našem podneblju najpopularniji je sok od zove, koji su nam naše bake pripremale sa mnogo ljubavi i truda.
Sremuš – Allium ursinum
Lekovita biljka sremuš (Allium ursinum), poznata i kao medveđi ili divlji beli luk je takođe veoma korisna za zdravlje. Koristi se još od davnina, a neki smatraju da bi svi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga jeli svaki dan. Postoje tvrdnje da je ova biljka zdravija i od belog luka! Bogat je vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C kog ima čak 14 puta više nego limun.
Takođe, Sremuš je jedan od vesnika proleća, a interesatno je što njeni listovi mirišu identično kao beli luk. Ovo jestiva biljka, blagog ukusa ima neverovatna antibakterijska svojsta i odlično se pokazala u čišćenju želuca, creva i krvi.
Mnogi ga koriste i u kulinarstvu, dok je preporuka da se jedete svež, nikako kuvan jer termičkom obradom, kao i zamrzavanjem i sušenjem, gubi svoja lekovita svojstva.
Šipak – Rosa canina
Ova višegodišnja grmolika biljka iz porodice ruža (Rosaceae), poznata je po svojim svetlim cvetovima i plodovima. Biljka raste u obliku gustog grma s bodljama, a njeni cvetovi su obično bledo ružičasti, ali mogu biti i beli ili svetlocrveni. Njeni plodovi su jarkocrvene ili narandžaste bobice koje su bogate vitaminom C i imaju neobičan kiselkasti ukus.
Šipak se često koristi u prehrambenoj industriji za proizvodnju sokova, džemova, čajeva i dodataka u ishrani zbog svojih nutritivnih i lekovitih svojstava. Takođe, koristi se i u tradicionalnoj medicini za jačanje imunološkog sistema, dok povoljno deluje i na rad srca i bubrega.
Kamilica – Matricaria chamomilla
Kamilica je jedna od najpoznatijih biljaka u tradicionalnoj medicini, a popularna je širom sveta zbog svog blagotvornog dejstva na čitav ljudski organizam. Ova jednogodišnja biljka naraste visoko svega 10-30 centimetara.
Pored toga, kamilica je poznata po svojim mirisnim cvetovima, a često se koristi i u kozmetici i aromaterapiji. Čaj od kamilice se često koristi za smirivanje želuca, ublažavanje probavnih smetnji, smanjenje stresa i poboljšanje sna. Kada je u pitanju nega kože, koristi se za umirivanje iritacija, opekotina i osetljive kože.
Važno je napomenuti da, iako je kamilica generalno sigurna za upotrebu, osobe koje su alergične na biljke iz porodice Asteraceae (u koju spada i kamilica) trebaju biti oprezne prilikom konzumiranja ili upotrebe proizvoda koji sadrže kamilicu.
