Poslednji mitrovački brica Ivan Jovanović, među sugrađanima koji ga se sećaju poznatiji po špic-nametu Kangrga, zasluženo spada u jedne od urbanih legendi grada na Savi.
Stari zanat od njegovih potomaka niko nasledio nije, dok je nekad čuveni berberski lokal u Ulici Arsenija Čarnojevića, već godinama unazad ruiniran i prepušten nemilosti vremena.
-Prvo sam počeo da učim za stolara, dok mi doktor nije rekao da imam slaba pluća i da je bolje da učim za bricu. To je bilo davne 1948.godine kod Ivana Kunfrizera, majstora dobrog, ljubim mu ruke, jer nije bilo boljeg na svetu! Nije to bilo ko’ danas, pre podne se išlo u radnju, posle podne u školu, pa onda opet u radnju. Ujutru se u pet čekalo da se otvore trafike da kupimo cigare za majstora, onda uzmem ključeve pa odnesem mleko majstorici, pa ako zatreba nešto i u bašti joj pomoći. Moj majstor je, sa još jednim frizerom iz Rume, doneo prvu trajnu ondulaciju iz Beča i Pariza. Al’ se tada znalo ko svaki dan dolazi na češljanje, to su bile mitrovačke dame, dok smo ženama sa sela trajnu stavljali samo napred, a otpozadi su ostavljale dugačku kosu, pričao je tada novinarima majstor Kangrga, koji već odavno ore nebeske njive.
Prvu radnju otvorio je 1958.godine, na istom mestu na kojem se napušteni lokal nalazi i danas, sa 23 godine.
U tadašnjoj Mitrovici berberski zanat bio je među najpopularnijim o čemu svedoči i podatak o 28 berberskih radnji, te je konkurencija bila velika.
Posla je, kako je stari majstor pričao, bilo puno, jer je u to vreme počeo nagli industrijski razvoj grada.
-Tu je bilo radnika mali milion. Ujutru kada dođem u radnju čekaju me njih desetorica. I svi za brijanje. Kamo sreće da sam onda imao te žilete! Za sat vremena sam mogao da obrijem samo četiri mušterije, jer koliko vremena treba da se britva naoštri na kaiš. Danas sa žiletima ide daleko brže, ali ih nikad nisam voleo. Zadnji sam ih uveo u radnju, naterali su me. I tako sam ja radio i zaradio, od te radnjice sam četiri kuće podigao, i sinovima i sebi, pričao je brica i uz šeretski osmeh otkrio tajnu dobrog brijanja:
“Bez obzira koliko oštra brada bila, dva i po minuta se sapunja, ne samo da odmekne dlaka, nego i koža da utrne. A kada se brije, britva se vuče kako brada raste. Ako nekog porežem, pa Bože moj, tu su šivatka i konac, pa ko šnajderi ušivamo!“
