Izdaci za hranu i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva u 2022, prema podacima Evrostata činili su 39,7 odsto ukupnih izdataka domaćinstava u Srbiji i po tome naša zemlja nije evropski rekorder, kao što se može čuti među domaćim ekonomistima, objavljeno je u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Kako se navodi, tokom prethodne tri godine samo mali broj zemalja uspeo je da smanji relativni udeo ovih izdataka u ukupnoj potrošačkoj korpi svojih građana, a Srbija se našla među njima i relativni izdaci domaćinstava za hranu i stanovanje u 2022, bili su za 1,1 procentni poen niži nego 2019.
Prosečno domaćinstvo u ovom periodu u EU 27 je upravo za taj relativan iznos više trošilo za hranu i stanovanje nauštrb nekih drugih izdataka.
MAT navodi da ažurirani podaci Evrostata krajem novembra po zemljama koji se odnose na ličnu potrošnju domaćinstava po ovim grupama klasifikacije proizvoda i usluga lične potrošnje, ali i izabranim agregatima, pokazuju da je u odnosu na 2012, rezultat za Srbiju znatno povoljniji i da je udeo izdvajanja za hranu, stanovanje, električnu energiju, gas i druga goriva u ukupnim izdacima domaćinstava redukovan čak za 4,8 procentnih poena.
Dodaje se i da evidencija Evrostata pokazala da su u Evropi u ovom periodu samo Rumuni relativno uspešnije popravljali životni standard svojim građanima, dok je nasuprot njima Slovačka, drastično pogoršala strukturu potrošnje domaćinstava poslednjih godina i Slovaci trenutno približno polovinu svih izdataka izdvajaju za egizstencijalne potrebe, hranu i stanovanje.
Kada je reč o poređenju agregata upotrebe bruto domaćeg proizvoda, MAT ističe da je Srbija zabeležila zadovoljavajuće performanse i da je visoko rangirana u pogledu generisanja dodate vrednosti, koja u proseku znatno brže međugodišnje raste u odnosu na evropski prosek.
Dodaje se i da je ključni ekonomski problem Srbije u ovom trenutku kriza u Nemačkoj i pojedinim zemljama koje su nam bitni spoljnotrgovinski partneri i precizira da je zaključno sa trećim tromesečjem ove godine u odnosu na prosek 2019, bruto dodata vrednost u Nemačkoj gotovo stagnirala, odnosno realno je uvećana za 0,6 odsto, da je u Austriji veća za 0,4 odsto, dok češka ekonomija u ovom periodu nije ni generisala realnu dodatu vrednost.
MAT navodi i da je opredeljenost ekonomske politike u Srbiji da većim fiksnim ulaganjem ubrza privrednu aktivnost imalo pozitivan ishod i on je potvrđen pre svega u rezultatu izvoza jer je prema rastu izvoza roba i usluga tokom prethodne tri godine Srbija ubedljivo najbolja u Evropi i kumulativni rast izvoza robe i usluga od 2019, zaključno sa trećim tromesečjem je veći za 73,9 odsto.
Posmatrano od 2012. godine jedino Irska beleži bolji rezultat, dok je Nemačka zajedno sa Francuskom i Finskom, po realizovanim izvoznim prihodima na evropskom začelju.
