Međugodišnja inflacija u Srbiji na kraju 2023. godine očekuje se da bude na nivou od oko osam odsto, navedeno je u „Izveštaju o inflaciji – avgust 2023“ Narodne banke Srbije, koji je danas predstavila guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Prema procenama NBS, očekuje se da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024, što je nešto ranije u odnosu na prethodnu projekciju, rekla je Tabakovićeva.
U izveštaju se navodi i da je međugodišnja inflacija od aprila u padu i da je u junu ona iznosila 13,7 odsto.
Tabakovićeva je istakla da je međugodišnja inflacija u julu iznosila 12,5 odsto.
Usporavanje inflacije, kako piše, u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije koja se u junu spustila na 9,9 odsto.
Centralna banka procenjuje da bi pad međugodišnje inflacije bio i veći da tokom maja i juna usled nepovoljnih agrometeroloških uslova, tačnije obilnih padavina, cene povrća nisu sezonski neuobičajno porasle.
Prema novoj projekciji, međugodišnja inflacija će nastaviti da usporava, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, dalje slabljenje globalnih troškova pritisaka i visoka baza kod cena energenata i hrane.
Kako je navedeno, na smanjenje inflacije uticaće i i usporavanje uvozne inflacije i niža tražnja u uslovima sporijeg globalnog privrednog rasta.
Ističe se i da je neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i bruto domaćeg prpizvoda (BDP) i dalje u najvećoj meri potiče od faktora iz međunarodnog okruženja, kao što su globalni privredni rast, postojanost globalne inflacije, kao i geopolitičkih odnosa, cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu.
Centralna banka ističe da će nastaviti da prati dešavanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da će buduće odluke donositi u zavisnosti od pristiglih podataka, ali da će prioritet monetarne politike države i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku razvoja privrede i daljem rastu zaposlenosti i očuvanje povoljnog investicionog ambijenta.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda
(BDP) Srbije u ovoj godini iznosiće između dva i tri odsto, s tim da će biti bliža donjoj granici projektovanog raspona, navedeno je u “ Izveštaju o inflaciji – avgust 2023″.
Kako se procenjuje, rast BDP-a će biti vođen neto izvozom, kao rezultat realnog rasta izvoza i pada uvoza robe i usluga u dosadašnjem toku godine, kao i fiksnim investicijama zahvaljujući povećanoj profitabilnosti privrede, visokim prilivom po osnovu stranih direktnih investicija (SDI), kao investicijama države u saobraćajnu infrastrukturu.
Centralna banka očekuje od 2024.ubrzanje rasta BDP na tri do četiri odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto.
To će se postići, sa smanjenjem globalnih inflatornih pritisaka, oporavkom svetske privrede, a time i eksterne tražnje, kao i usled očekivanih ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.
U izveštaju se podseća da je prema statističkim podacima, uprkos prisutnoj i dalje globalnoj neizvesnosti i nastavka zaoštravanja globalnih finansijskih uslova, međugodišnja rast BDP-a u drugom tromesečju je ubrzan na 1,7 odsto, čemu doprinosi oporavak sektora građevinarstva, postepeno slabljenje efekata visokih troškova u proizvodnji i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja.
NBS u izveštaju navodi i da su fiskalna kretanja u dosadašnjem toku godine bila bolja od očekivanih zahvaljujući višim prihodima od planiranih.
Precizira se da je na konsolidovanom nivou, u šest meseci ostvaren suficit od 45 milijardi dinara ili 1, 2 odsto BDP-a, dok je na nivou godine bio planiran deficit od oko tri odsto odsto BDP-a. Takođe, javni dug opšte države na kraju junaa bio je 52,1 odsto BDP-a, što je za 3,5 procentnih poena niže nego na kraju 2022. godine.
Ima prostora za smanjenje trgovinskih marži u maloprodajnim lancima
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se uočava prostor, imajući u vidu dinamiku trgovinskih marži u maloprodajnim lancima u Srbji, da se stope marži smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine.
To bi kako je rekla, na predstavljanju „Izveštaja o inflaciji- avgust 2023“, trebalo da se odrazi i na ubrzanje dezinflacije.
Tabakovićeva je navela da su trgovinske marže grupe maloprodajnih lanaca nominalno veće u 2022. godinu u odnosu na 2019. za 36,6 odsto.
„Stopa trgovinskih marži se konstantno povećava i ono kumulativno iznosi dva procentna poena prihoda od prodaje robe, odnosno sa 24,8 odsto u 2019, ona je u 2022. godini bila 26,8 odsto, što sa drugim faktorima utiče na više cene“, kazala je guvernerka.
Prema njenim rečima, povećanje marže prisutno je kod svih pet prodajnih lanaca u Srbiji.
Tabakovićeva je dodala i da su maloprodajne cene u posmatranim prodajnim lancima na sličnom nivou, pa se relativno brži rast marži u odnosu na konkurente može pripisati, pre svega, komparativno nižim cenama nabavke.
To potvrđuje, ističe guvernerka, i činjenica da je promet relativno brže rastao kod prodajnih lanaca koji su ostvarili veće povećanje trgovinske marže iako postoji sličnost u pogledu asortimana.
