Jedan od najznačajnijih zavičajnih stvaralaca Milan Jovanović Batut (Sremska Mitrovica 1847- Beograd 1940) bio je znameniti srpski lekar i jedan od naših istaknutijih leksikografa. U svom dugom i plodonosnom životu bavio se raznolikim delatnostima, krčeći staze budućim generacijama istraživača različitih naučnih disciplina.
Istorija ga pamti kao lekara koji je u Srbiju uveo higijenu, kao začetnika socijalne i preventivne medicine, kao sjajnog zdravstvenog prosvetitelja. Učio je kod vodećih uglednih naučnika Evrope: Petenkofera, Koha, Pastera, Votsona i drugih. Batut je jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu i njegov prvi dekan.Uređivao je časopise Zdravlje, Narodno zdravlje, Srpski arhiv i celokupno lekarstvo.
Vrlo se malo, međutim, zna da je Milan Jovanović Batut bio član Književnog odeljenja Matice srpske (1883), zatim počasni član Matice srpske (1927), da je veoma marljivo sarađivao u Letopisu Matice srpske, da je prvi izašao s idejom o izradi srpskog medicinskog rečnika koji je bio zasnovan na narodnoj terminologiji.
Najmanje se zna o Batutovom radu na medicinskom rečniku te o sudbini tog rukopisa i rečničke građe. Batut je od ranih studentskih dana (1867) pa gotovo do pred sam kraj života skupljao srpsku narodnu i stranu medicinsku leksiku, imao obilnu kartoteku medicinskih izraza ( preko 40000 listića),objavljivao u nekoliko navrata svoju građu u Letopisu. Sav taj leksikografski posao slobodno se može smatrati životnim delom Milana Jovanovića Batuta.
U programu su učestvovali: dr Zorica Hadžić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu; Jelena Jovanović Simić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike u Beogradu; mr Dejan Miloradov, leksikograf u Odeljenju za književnost i jezik Matice srpske,
Ljubica Jovanović, violina; Aleksandra Đorđević, violončelo; Moravka Todić, moderator.
