Najradosniji hrišćanski praznik, dan Hristovog rođenja, danas proslavljaju Srpska pravoslavna crkva i crkve koje poštuju julijanski kalendar. Božić je obeležen u hramovima Srpske pravoslavne crkve u našem gradu.
Najradosniji događaj u hrišćanskom svetu, Božić, praznik rođenja Isusa Hrista, pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, proslavljaju 7. januara. Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara. Post proslavlja Boga i njegove svete. Takođe, služi da se očisti duša i telo od telesnih i duševnih strasti. Post podrazumeva molitve i činjenje dobročinstava, uzdržavanje od loših misli, želja i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane.
Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post.
Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana. Oni su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.
Praznična čestitka se izgovara tradicionalnim pozdravom: „Mir Božji, Hristos se rodi“, uz odgovor „Vaistinu se rodi“.
