Mitrovački hor srpsko – grčkog prijateljstva Irida nastupio u Budimpešti

Deca čiji glasovi osvajaju svet

Grčki nacionalni praznik „OXI“ obeležen je ove godine u Budimpešti, prigodnom svečanim kulturno umetničkim programom, u kome je učestvovalo Udruženje srpsko grčkog prijateljstva „Irida“ iz Sremske Mitrovice. Hor je boravio u trodnevnoj poseti Budimpešti i predstavio svoj repertoar pred punom salom RAM Koloseuma u glavnom gradu susedne Mađarske.

Svečanost koja je održana u subotu, 28. oktobra, trajala je gotovo dva sata, a program je pripremila grčka zajednica u Mađarskoj, koja je pozvala goste iz Srbije. Pored Mitrovčana, nastupili su i KUD „Kantakuzina“ iz Smedereva, učenici osnovne škole iz Budimpešte i orkestar, zatim mešoviti hor sa Rodosa, hor iz Soluna, kao i kulturno društvo iz Belojanisa.

„Po prvi put nastupamo u Mađarskoj i divnom gradu Budimpešti. Srbija ima dugu i iskrenu tradiciju u održavanju prijateljstva srpskog i grčkog naroda. Drago mi je da smo ovde mogli, zahvaljujući organizatoru skupa, predsedniku Grčke Zemaljske Samouprave u Mađarskoj, gospodinu Hristodulu Konstatinosu, da se upoznamo sa aktivnostima grčke zajednice u Budimpešti i Belojanisu. Zahvaljujem se na gostoprimstvu od strane organizatora događaja, kao i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava u Srbiji, koji su nam omogućili da danas budemo ovde, izjavio je predsednik Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine u Srbiji“, Petar Rodifcis Nađ.

Sremskomitrovačkoj „Iridi“ poklonjeno je poverenje da otvori ovo veče, izvedbom dve himne, srpske i grčke, kao i zatvaranje manifestacije nezvaničnom grčkom himnom Mikisa Teodorakisa „Želimo pravdu“u izvedbi soliste hora „Irida“- Aleksandra Garunovića, uz pratnju hora. Program je upotpunjen interesantnim performansima, kojima se neguje grčka tradicija.

„Mi smo se našli u Budimpešti na ovoj manifestaciji, zahvaljujući našem nastupu koji se dogodio u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, gde smo bili pozvani da pevamo na izložbi koja je bila posvećena selu Buljkes, ili današnjem Magliću. Pre nastupa, znali smo vrlo malo o grčkoj kulturi meštana koji je tamo došao u izbegličkom svojstvu 1942. godine. Nastanili su se i razvili kompletan život na teritoriji Srbije, u selu Maglić. Na izložbi su bili prisutni predstavnici Nacionalne manjine Grka koji žive u Mađarskoj i izuzetno im se dopao naš repertoar. Nisu mogli da veruju da to pevaju srpska, a ne grčka deca. Naime, praznik „OXI“ ima veliku važnost za Grke koji žive u rasejanju, a žele da odneguju svoju kulturu i kompletan duh svoga naroda, rekla je dirigent hora i predsednica Udruženja grčko srpskog prijateljstva „Irida“, Aleksandra Garunović.

Grčkom obeležavanju praznika je igrom slučaja prisustvovala i jedna Mitrovčanka, koja radi u srpskoj školi u Budimpešti već devet godina.

„Ovo je bilo divno veče i srce mi je puno jer sam bila među svojima. Iako sam devet godina ovde, lepo je biti domaćin mladim umetnicima koji dolaze iz našeg grada. Mitrovica pleni kulturom i istorijom, što su nam pokazala deca iz „Iride“, kazala je Jasmina Latas učiteljica u Budimpešti.

Inače, grčki nacionalni praznik „OXI“ posvećen je oslobođenju Grka od strane nemačkih okupatora. Manifestacija kojom je obeležen bio je povod za međusobno povezivanje, druženje i proširenje saradnje među Srbima, Grcima i Mađarima, odnosno grčkim zajednicama u tim državama.

Tokom trajanja kulturno umetničkog programa u holu je bila postavljena izložba posvećena tematici izbelištva Grka tokom ratnog perioda, koja prikazuje njihov dolazak na teritoriju Srbije i Mađarske, odnosno mesta Maglić i Belojanis. Poslednjeg dana boravka u Mađarskoj, delegacija kulturno umetničkih društava posetila je mesto Belojanis gde su prve kuće podigli upravo Grci, a to je ujedno i jedino dvojezično mesto na svetu, gde je zastupljen i grčki i mađarski jezik.

ANTRFILE

Anđeoski glasovi oduševili budimskog vladiku

U nedelju, 29. oktobra, srpski učesnici manifestacije u Budimpešti obišli su pravoslavnu crkvu, posvećenu Svetom Đorđu. Prisustvovali su svetoj liturgiji, a zatim su deca iz hora „Irida“ imala čast da pevaju pred budimskim vladikom Lukijanom, čiji koreni potiču baš iz Srema. Vladika nije krio oduševljenje dečjim nastupom, odnosno izvedbom pesme „Srpkinja“.