Poslednjeg mitrovačkog zlatara-kujundzije Nikole Nulešija više nema, kao ni njegove čuvene radnje u Zanatlijskoj ulici.
Zamandaljen lokal sa starijim Mitrovčanima dobro poznatim drvenim zelenim vratima, odavno je prazan i čuva uspomene na malu radnju, punu mirisa i prekrasnog srebrnog nakita, delo ruku nadaleko poznatog majstora filigrana.
-Ja sam u svom zanatu od malih nogu. Moji roditelji imali su radnje na Kosovu, ali i na Primorju. Svi bliži rođaci, moji i ženini se bave time. I moj deda je bio zlatar, u svoje vreme trgovao sa Bečom i sa Peštom. Kada rastete u takvoj sredini normalno je da ćete razviti afinitet za izradu nakita, ali tu ljubav nosite i u genima. Kada počnete da učite ovaj zanat najpre van daju da topite zrno, onda žicu da se ugreje, da smekša da može da se oblikuje, objašnjavao je čuveni majstor.
Postoji razlika između kujundžinstva i filigrana. Oba su, pričao je Nuleši, vezana isključio za ručnu izradu, ali je filigran daleko finiji rad i zahteva više vremena…
Najteži posao je napraviti šablone za oblik koji će se raditi-uzmu se mere koliko srebrne žice treba da bi se napravili prepoznatljivi ornamenti, ružice, grančice, listići.
-Srebro se topi na 960 stepeni, a zagreva na 600. Jako je savitljivo, ali se mora zagrejati i onda se oblikuje iglama sa kukicama, slične onima koje koriste žene za heklanje. Puno se tih 60-tih i 70-tih godina radilo za turiste na Primorju, imali smo i mi tamo naše radnje, jako dobro se zarađivalo, filigran je bio tražen i na ceni. Kod zlata nema toliko puno posla, a opet je deset puta skuplje od srebra. No, moja ljubav najveća je upravo nakit od srebra, narukvice, minđuše, broševi, prstenje, sa kamenjem od korala, smaragda, tirkiza.
Nuleši su se u Mitrovicu doselili 1966.godine kada su se zlatarstvom, osim braće Nikole i Bruna Nulešija, bavili i Čović i Čupić.
U Zanatlijskoj ulici Nikola Nuleši je otvorio tih godina svoj lokal, u kome je držao radnju punih 40 godina.
-Sedamdesetih godina bila je ogromna potražnja za zlatom, to je bio pravi bum. Uopšte u državi je bio visok standard, pa i u Mitrovici, ljudi su bili u mogućnosti da kupuju nakit, a i naši gastrabajteri su nam bili odlične mušterije. Rapidan pad prodaje beležimo poslednjih desetak godina. Kupovna moć stanovništva je mala, ljudi nemaju ni za osnovne potrebe, te je kupovina nakita postala luksuz. Ali, nadamo se, dolaze i nas bolja vremena, pričao je tada za Blic i M novine, čuveni majstor svog zanata.
