U poslednjem naletu korišćenja ove prevare od septembra 2023. zaključno sa februarom, obratilo nam se 42 korisnika, ali je taj broj oštećenih korisnika veći, rekao je Bojan Terzić, iz Narodne banke Srbije, za “Jutarnji program” RTS-a.
“Phishing” je nastao od izraza “fishing”, što znači pecati, a hakeri “bacaju udicu” preko interneta i čekaju da neko nasedne. Ove fišing kampanje bile aktuelne i prošle godine, a Narodna banka Srbije je uspela da kroz postupke 288 korisnika obešteti za 12 miliona dinara, tokom maja i juna. Na meti su bili korisnici različitog uzrasta, ali je zloupotrebljavana digitalni novčanik, dok se do septembra zloupotrebljava Gugl pej.
U prevarama se najčešće traži da korisnici ostave podatke sa kartice, kao i jednokratna lozinka. Najčešće su to poruke od, kako prevaranti navode pošte ili nekih drugih kurirskih službi, međutim, kako Terzić navodi, pritužbe koje dobija NBS od korisnika dolaze zaista od ljudi koji očekuju paket.
-U takvoj situaciji se procenjuje da li je korisnik bio krajnje nepažljiv. NBS je razmatrala i neke druge aspekte. Najbolje je da korisnici budu oprezni- rekao je Terzić i dodao da se sve razmatra od slučaja do slučaja.
On je upozorio korisnike da kada dobiju poruku od pošte, banke ili Netfliksa, da znaju da velike kompanije neće dostavljati takvu vrstu poruke sa vidljivog broja telefona. Kada je broj telefona vidljiv reč je o fišingu.
Banke imaju rok, da po prigovoru, sve reše za 15 dana, ali ukoliko odate jednokratnu lozinku, banke imaju pravilo da takve prigovore uopšte ne prihvataju. Kada se to desi, onda postupak traje do 120 dana.
-Još opasniji oblik su lažne ankete, gde se na društvenim mrežama kreira lažni logo banke i korisnici ostavljaju podatke, što prevarantima omogućava da instaliraju njihovu aplikaciju. Kada ostavite neko će vam skinuti novac s kartice. U ovom slučaju se dešavalo da se podigne i kredit- reči su Terzića.
