Svetski unikati neprocenjive vrednosti- Zlatni avarski pojas, Konstantinovi zlatnici i Sunčani sat mogu se pogledati samo u Sremskoj Mitrovici, u Muzeju Srema!
Najvredniji eksponat Muzeja Srema Zlatni avarski pojas vrhunski stručnjaci procenili su na čak deset miliona evra!
Ovaj, po lepoti izuzetan eksponat, datira iz 6.veka i pretpostavlja se da je pripadao avarskom kaganu Bajanu ili njegovim sinovima.
Mada su u svetu pronađena još dva slična pojasa sremski po vrhunskoj izradi predstavlja jedinstven eksponat.
Sastavljen je od 11 kopči od 24-karatnog zlata ukrašen dragim i poludragim kamenjem i pronađen je u ataru sela Čalma 80-tih godina prošlog veka.
Još je i pokojni arheolog Vladislav Popović, vrhunski poznavalac Sirmiuma, isticao da njegova ogromna vrednost nije u plemenitim metalima, već minucioznoj izradi vizantijskih majstora.
Izrađen je u tehnici livenja, ukrašen rovašenjem, filigranom, granulacijom i umetanjem, pa posmatraču od samog pogleda na njega zastaje dah!
Dok se unikat čuva u trezoru jedne banke u Sremskoj Mitrovici posetioci muzeja mogu videti njegovu hologramsku projekciju.
Otkrićem četiri zlatnika sa likom cara Konstantina Mitrovica postaje poznata širom sveta, jer ove unikate ne poseduje nijedan muzej niti numizmatčka kolekcija u svetu!
Pronađeni su kada je tokom arheoloških iskopavanja Sirmijuma 1973.godine nađena ostava zlatnog novca iz Konstantinovog doba i predstavljaju neprocenjivu kulturno-istorijsku vrednost. Ostava se sastoji od 33 zlatnika od kojih su Konstantinovi iskovani u periodu od 324.do 327.godine u kovnicama Soluna i Nikomedije.
Za istoriju ovih zlatnika vezuje se zanimljiva priča. Naime, posebno zaslužni građani su od cara Konstantina dobijali po 33 zlatnika kao nagradu. Na teritoriji Rimskog carstva pre sirmiumskog otkrića dva puta je pronađeno po 33 zlatnika, ali samo ovde i unikati sa Konstantinovim likom.
Jedan takav zaslužni građanin je bio iz Sirmiuma i za vreme vladavine Konstancija Drugog, sina velikog cara, učestvovao je u zaveri protiv njega, te ih pre proterivanja za Rim zakopao.
Za njih se zainteresovao i poznati američki kolekcionar Pegan, koji je tih godina nudio stotine miliona dolara za četiri zlatnika ili izmeštanje centra grada na drugu lokaciju kako bi se nastavila iskopavanja!
Po našem Zakonu o kulturnom blagu to nije bilo moguće, te se Konstantinovi zlatnici čuvaju u trezoru, a njihove verne kopije posetioci mogu pogledati u Muzeju Srema.
U Sirmiumu, na gradskom forumu, tačno vreme pokazivao je sunčani sat, prema geografskom položaju sunca. Tačno vreme pokazivala je senka kazaljke (šipke) u leto, pet sati pre podne i pet sati popodne. Priča kaže da je u prvom veku sirmijumski građanin Kratilo Papije dao da se za njegov mauzolej iskleše sunčani sat od skupocenog belog mermera.
Jedinstven u svetu, sat predstavlja, kako objašnjava kustos Jasmina Davidović, umetničku kompoziciju Atlasa, Herkula i Ifikla. Vajar je u ljudskoj veličini izradio Atlasa, koga Zevs kažnjava večnim teretom sudbine dodeljujući mu da drži nebo na plećima. Ovde on u obliku školjke drži sunčani sat, dok su sa druge strane spomenika prikazani Herakle i Ifikle, koji simbolizuju božansko i zemaljsko vreme.
Autor: Narcisa Božić
