Na današnji dan, 17. maja 1773. godine, carica Marija Terezija dodelila je Šidu status komorskog grada sa pravom održavanja vašara. Sledeće godine slaviće 250 godina.
Prvi siguran pomen Šida potiče iz 1704. godine. Od tada pa sve do 1745. godine Šid je bio u okviru Vojne granice. Te godine je potpao pod komorsku (civilnu) upravu. Od tada se, u ekonomskom pogledu, Šid nalazio pod Dvorskom komorom a u sudsko-upravnom pod Sremsku županiju. Seljacima je ostavljena sloboda izbora – da ostanu u Šidu pod komorskom upravom ili da pređu u neko mesto u Vojnoj granici pod vojnu upravu. Nastala je veoma teška situacija jer su pokrenute migracije koje će trajati narednih petnaest godina, sve dok ih austrijska vlast nije konačno obustavila zvaničnom zabranom 1759. godine.
Iako se posed seljaka vremenom povećavao, u ekonomskom pogledu stanovništvo Šida se nalazilo u relativno teškom položaju. Prema popisu iz 1752. godine najveći broj seljaka je posedovao 2 jutra zemlje, dok su domovi sa dva ili tri odrasla muškarca posedovala 4-10 jutara. Prema popisu iz 1758. godine seljačko domaćinstvo u Šidu u proseku je posedovalo 8 jutara oranica i 2,5 kose livada. Istovremeno se povećavao i broj zanatlija i trgovaca – 1752. godine ih je bilo četvoro a 1775. godine 25.
Oko 1770. godine prilike u Šidu su bile dosta povoljne. Šiđani su odlučili da započnu izgradnju novog i većeg hrama Svetog oca Nikolaja, za šta su i dobili dozvolu od Namesničkog veća.
Uzimajući u obzir napredak Šida i koristi koje je Dvorska komora mogla da ima od toga, inspektor Ferdinand Bongard je podneo zahtev da se Šid proglasi komorskim gradom. Bongard je izvestio Komoru da se Šid nalazi na carskom drumu, da je najveći od svih komorskih sela u Sremu pa zaslužuje status trgovišta i privilegiju za slobodno održavanje godišnjih vašara (privilegium nundiale). Na vašarima bi seljaci najbolje mogli da prodaju svoju robu, što bi donelo korist (prihod) i Komori, jer bi njoj pripadale takse od vašara i točenja pića za vreme njihovog održavanja. Predložio je da se vašari održavaju tri puta godišnje – 19. marta na Josipovo, 10. avgusta na Sv. Lovru i 1. novembra na Svisvete.
Kako je predlog dobio podršku i Virovitičke i Požeške županije, iznet je pred caricu. Maja meseca 1773. godine Marija Terezija je potvrdila privilegiju za Šid – da ima status grada i da održava vašare. Tekst ove privilegije je kasnije ispisan na mermernim pločama koje su okačene u opštinsku zgradu. Ove ploče su uništile ustaše u vreme NDH, dok je originalni svitak iz opštine ukrao jedan pisar i navodno prodao.
Posle dobijanja statusa grada, počinje nagli uspon Šida. Sedamdesetih godina 18. veka komorska uprava u Šidu i Berkasovu bližila se kraju. Stanovništvo ovih mesta je izgleda predosetilo šta im se sprema, pa je 1775. godine pokrenulo kolektivnu akciju da zadrže svoj komorski status. Šid i ostalih šest komorskih sela (u Sremu), uključujući i skoro čisto katoličke Kukujevce i Gibarac, uputio je molbu karlovačkom mitropolitu moleći ga da podrži njihovu inicijativu kod carice i molbu da se ispoštuju njihove zasluge u ratovima. Mitropolit je toplo preporučio ovu molbu seljaka, ali sve je bilo uzalud. U Beču su već čvrsto odlučili da komorska sela u Sremu podele vlastelinima. Od Šida i Berkasova 1777. godine formirano je „Šidsko vlastelinstvo“ pod upravom Križevačke biskupije.
Na fotografiji je početni deo teksta šidskih privilegija.
Autor: Radovan Sremac
