Jovan Jovanović Zmaj, rođen je na današnji dan (6. decembar) 1833. godine. Jedan od najvećih liričara srpskog romantizma, po zanimanju je bio lekar, a tokom celog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. Pored lirskih, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu.
Rođen je u Novom Sadu, u uglednoj plemićkoj porodici. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je rodnom gradu, a studirao je, najpre prava, po očevoj želji, koja nije završio, a zatim medicinu, u Pešti, Pragu i Beču. Radio je u novosadskom magistratu gde je upoznao buduću suprugu Eufrozinu, koju je „prekrstio“ u Ružu pa je postala Ružica Ličanin. Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža).
Ipak, službu je napustio i posvetio se književnom radu. Preselio se u Peštu, gde je radio kao nadzornik Tekelijanuma da bi mogao da završi medicinu. Pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), a zatim je taj naziv postao sastavni deo njegovog imena.
Kada je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo lekarsku praksu. Zatim je radio u Pančevu gde ga je zadesila porodična tragedija: umrla su mu deca, a potom i žena Ruža. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci.
Vratio se u zavičaj i posle jednogodišnje lekarske prakse u Futogu gde mu umire i jedina kćerka Smiljka, put ga dalje vodi preko Kamenice i Beograda, do Beča, zatim Zagreba. Vratio se u Sremsku Kamenicu gde je umro i sahranjen 1904.
Od 1880. pa do smrti, izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena.
