Na glavnog gradskom Trgu Ćire Milekića u Sremskoj Mitrovici generacija 1965. sinoć je proslavila 40 godina mature! Poznati mitrovački lekari, sudije, tužitelji, veterinari, profesori, advokati plesali su uz zvuke valcera, pesmu “Divan je kićeni Srem“, da bi na opšte oduševljenje okupljenih sugrađana zaigrali i užičko kolo!
-Gledam meni drage ljude iz mog detinjstva i mladosti, pa, mi smo još mladi, dobro se držimo! Neke drugare nisam videla od srednje škole, putevi su nam se razišli, a ja sam živela dugo van Mitrovice, u Beogradu i Novom Sadu. Vratila sam se pre par godina u rodni grad i znate, lep je taj osećaj da negde pripadate, ipak, te uspomene I veze iz mladosti su neizbrisive. Puno je ovde emocija, puno nostalgije, ipak je to bilo neko drugo lepše vreme, vreme pravih vrednosti, rekla nam je poznata glumica Tatjana Venčelovski, dok se u pozadini sa razlasa čula pesma ‘’U svetu postoji j edno carstvo’’.
Mnogi iz generacije 1965. doputovali su zarad generacijskog druženja sa svih strana sveta, među kojima je I Nada Vitomirović Starčević, koja se sa porodicom preselila u Kanadu devedesetih, gde radi u kazinu.
-Ne propuštam nijedno okupljanje, ali uvek kada avion sleti meni suze poteku. Sentimentalno je sve ovo, nabijeno emocijama, dragi ljudi na okupu, kao da mi ceo život promiče sad pred očima, kaže Nada.
Iz Kopra u rodni grad doputovala je I Sanja Stanojević, inženjerka elektrotehnike, koja, takođe, ne propušta nijedno generacijsko okupljanje.
-Divno je družiti se sa ovim dragim ljudima, sa kojima sam odrastala, školovala se, sedela u klupi, delili užinu, išli na žurke… Celo moje detinjstvo I mladost sada je, večeras ovde u mojoj rodnoj Mitrovici. Nakon završetka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu život me je odveo u Sloveniju, u Koper, gde sam se udala I rodila sina, ali, naravno, u srcu nosim moje drugove I moj rodni grad, kome se uvek rado vraćam.
Jedan od organizatora generacijskih druženja, potomak čuvene mitrovačke advokatske porodice Radovan Bata Tajković kaže da se počev od 2005.godine njih 50-60 iz generacije 1965. sastaje svake godine na tematskim okupljanjima.
-Želeli smo da izbegnemo klasična pijančenja , tako das mo svaki put smišljali nove teme. Generacijake žurke pravili smo u Edeviku u vinariji, pa druženje na temu ‘’Prasići lete u nebo’’, organizovali smo I pravu svadbu, gde sam ja bio mladoženja. Tema nam ne fali, važno je das mo svi na okupu, jer mi se družimo već 50 I nešto godina, od vrtića do danas. Ima nas u svim profesijama, nikad se kod nas nije gledalo I nevažno nam je potpuno ko je šta završio I kogm je političkog opredelenja. Mi smo tu da se odazovemo kad je neko u nevolji I da pomogne koliko ko može, veli Bata , nastavljajući druženje sa generacijom u Hotelu ‘’Srem’’ do duboko u noć.
