Vojvodina se nalazi na samom severu države i obuhvata površinu od 21.506 km² sa 1.931.809 stanovnika.
U Vojvodini možete obići najfascinantnija mesta kakvih nema nigde na celom svetu. Pored elegantnih gradova i ušuškanih sela, Vojvodinu krasi opipljiva istorija, jedinstveni pejzaži, lepi i hranljivi zalogaji i preukusna vina!
U nastavku teksta preporučujemo vam neka od autentičnih mesta u Vojvodini:
Otkrijte rimsku istoriju u Sremskoj Mitrovici
Sremska Mitrovica je nekada bila mesto odmora i života rimskih careva i velikodostojnika, a danas je šarmantan gradić, toliko voljen da je dobio nadimak slavna majka gradova. Ljubitelji rimske istorije oduševiće se gradom koji se nekada zvao i Sirmijum.
Nacionalni park Fruška gora
Planinu prekriva gusta šuma, stogodišnji hrast i breza, kao i lipa, drvo sveto i omiljeno kod slovenskih naroda. Najviši vrh Fruške gore je Crveni Čot visine 539 m.
Ova planina kao da je iznikla iz kultivisane vojvođanske ravnice. Pruža mnogo mogućnosti za pešačke i biciklističke ture sa puno zanimljivih staza.
Ukoliko želite da idete na laganu pešačku turu preporučujemo kružnu pešačku turu sa Iriškog venca – manastir Staro Hopovo – manastir Novo Hopovo.
Blage padine, stoletne šume, čuveni vinogradi i brojni manastiri glavne su karakteristike ove prelepe planine.
Postoje živopisni manastiri u kojima, u večnom miru Božijem, leže mošti velikih srpskih svetitelja. Zbog njih, drugi naziv za Frušku goru je Sveta Gora ili srpski Atos. Ovi manastiri su rasuti kao biseri po obroncima Fruške gore, 16 pravoslavnih manastira podignutih krajem XV i tokom XVI veka.
Oni predstavljaju simbol lepote, duhovnog zdravlja, istrajnosti i pobedu religije nad vremenom. Neki od njih su Novo Hopovo, Staro Hopovo, Krušedol, Petkovica, Remeta, Jazak…
Novi Sad – Petrovaradinska tvrđava
Petrovaradinska tvrđava, na desnoj obali Dunava, mesto raznih susreta, sastanaka, druženja, piknika, izlazaka, najlepših svitanja, i još puno toga, a i mesto na kojem se može učiti istorija Petrovaradina i Novog Sada.
Tvrđava kakvu je danas znamo gradila je Austrijska carevina punih 88. godina (1692. – 1780. godine).
Sama tvrđava nalazi se na izdignutom grebenu koji pripada obroncima Fruške gore i nije prva tvrđava građena na tom mestu. Naime tu su se prvo nalazila rimska tvrđava Kuzum, a potom i srednjovekovna utvrda Ugarskih kraljeva.
Sremski Karlovci
U podnožju Fruške gore nalazi se još jedno mesto, satkano od starih uspomena i iskušenja. Ovaj gradić ima u svojoj okolini široki Dunav, bogate vinograde, neobične stare građevine i spomenike kulture.
U Sremskim Karlovcima se nalazi i Saborna crkva posvećena Svetom Nikoli, zaštitniku moreplovaca, putnika i dece.
Sremski Karlovci su puni iskušenja. Treba znati odoleti sremskokarlovačkom medu i svetskom poznatom vinu – bermet. Ovo vino ima misteriozni ukus, a tajna je u različitim biljkama i začinima.
Ovaj gradić čuva uspomenu na velikog srpskog pesnika i njegovu ogromnu ljubav prema Mini Karadžić.
Znamenitosti u Sremskim Karlovcima:
• Pravoslavna crkva Svetog Nikole
• Katolička župna crkva
• Patrijaršijski dvor
• čuvena gimnazija iz XVIII veka
• Trg Branka Radičevića
Palić – Subotica
Subotica je smeštena u blizini granice Srbije sa Mađarskom, drugi je grad po veličini u Vojvodini, a takođe i jedan od najprivlačnijih. To je multietnički šarmer koji je dom neke od najneverovatnijih secesijskih arhitektura u regionu. Subotička Gradska kuća je glavni događaj, secesionističko remek-delo ujedno i najupečatljivija zgrada u Srbiji.
Jezero Palić sa istoimenim naseljem nalazi se u neposrednoj blizini Subotice. Ima turističku tradiciju dugu skoro 150 godina. Njegova jedinstvena atmosfera čini ovo mesto idealnim za razonodu i opuštanje.
Braća Vermes su 1881. organizovala sportsko takmičenje na Paliću koje je bilo slično starim grčkim olimpijskim igrama. Nakon toga, na kraju 19. veka, Palić postaje poznati sportski centar.
Prelepi Veliki park je idealan za duge, romantične šetnje. Debele krošnje starih drveća, kestena i topole menjaju jedno drugom mesto u ovoj oazi mira.
Na Paliću se takođe nalazi i moderna vinarija “Zvonko Bogdan” gde možete probati specijalna vina i uživati u veseloj atmosferi koju nekada Zvonko i sam uveliča.
Deliblatska peščara
Deliblatska peščara je najveći peščani teren u Evropi. Nekada je bila deo ogromnog praistorijske pustinje, a nastala je povlačenjem Panonskog mora.
Deliblatska peščara danas predstavlja dom mnogim endemskim vrstama biljaka i životinja koje su retke ili ugrožene u Evropi i širom sveta. Zbog svoje šume i okoline, proglašena je za Specijalni rezervat prirode.
Na nacionalnom nivou, predstavlja prirodno dobro od posebnog značaja koje spada pod prvu kategoriju zaštite. Nalazi se u južnom Banatu, između reke Dunav i jugozapadnih padina Karpata.
Peščara je dobila naziv po selu Deliblato, u opštini Kovin. Njegove glavne mase su brda eliptičnog oblika sa stepskim travnjačkim ravnicama i stepske šume.
Najbolji način da je istražite je peške. Postoji nekoliko pešačkih staza koje su veoma dobro obeležene. Ovde ćete pronaći prelepa Zagajska brda koja su prekrivena prelepom vegetacijom.
Kraj prvog dela.
