Šta mislite koja je najskuplja materija na svetu? Zlato? Dijamanti? Luksuzne namirnice kao što su beli tartuf i kavijar? Najskuplja stvar je zapravo prah koji se zove endoedarski fulereni na bazi atoma kiseonika i košta 140 miliona dolara po gramu.
Oksfordski naučnici iz kompanije Designer Carbon Materials razvili su 2015. godine novi materijal koji bi mogao da se koristiti za izradu neverovatno preciznih atomskih satova, a ti satovi mogu biti jako veliki. Naime, tipični atomski satovi veličine su sobe, piše UNILAD.
Atomski satovi su deo GPS sistema, a mogućnost izrade minijaturnih satova poboljšala bi ne samo savete o ruti već i mogućnost automobila bez vozača, budući da bi tačnost ugrađenih atomskih satova mogla pomoći GPS sistemima da prate lokaciju automobila čak i tamo gde je GPS signal slab, na primer kroz tunele, što daljinsku vožnju odjednom čini mnogo sigurnijom.
Materijal je u suštini minijaturni kavez atoma ugljenika, s atomom kiseonika unutra, a kompanija računa da bi u budućnosti svi naši pametni telefoni mogli da sadrže mini atomske satove. Prvi put otkriveni 1985. godine, endoedarski fulereni nastaju zatvaranjem atoma (ne nužno kiseonika) u kavez od 60 atoma ugljenika.
U tim kavezima atomi ugljenika poređaju se na sličan način kao vrhovi fudbalske lopte, odakle i dolazi njihov nadimak „bucky balls“. Ovi zatvoreni molekuli imaju znatno poboljšana fizička i elektronička svojstva u poređenju s „normalnim“. Ni istraživanje jednog od najskupljih materijala na Zemlji nije bilo jeftino.
Naime, 2013. Univerzitet Oxford je s dva partnera dobilo 1.5 milion funti istraživačke podrške za razvoj proizvodnih metoda „za povećanje proizvodnje endoedarskih fulerena do nivoa grama“.
