U cilju istinitog i objektivnog informisanja građana Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova povodom navoda pojedinih medija koji su preneli stavove određenih ličnosti kojima se dovodi u pitanje zakonitost i ustavnost naredbe ministra unutrašnjih poslova o predaji neregistrovanog oružja i municije, čije je trajanje produženo do 30. juna 2023. godine, ističe da su ovi stavovi, pre svega pravno i činjenično neutemeljeni, a pritom i lišeni svakog osećaja za prepoznavanje javnog interesa u aktuelnom trenutku.
Naime, Zakonom o oružju i municiji, koji kao lex specialis uređuje ovu oblast, propisano je: „legalizacija oružja i municije jeste postupak registracije ili predaje neregistrovanog oružja, odnosno municije koje je lice držalo bez odobrenja nadležnog organa u kome nije potrebno dokazivati poreklo oružja i municije, a vlasnici koji registruju ili predaju oružje i municiju za vreme trajanja legalizacije ne mogu biti prekršajno niti krivično gonjeni za nelegalno nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije“ (član 3. stav 1. tačka 31) Zakona).
Takođe, navedenim zakonom propisano je da „ministar može kada to zahtevaju razlozi očuvanja bezbednosti građana i javnog reda i mira, periodično, raspisati legalizaciju oružja i municije“ (član 46. Zakona).
Na osnovu citiranih zakonskih odredbi, potpuno je očigledno da je naredba ministra unutrašnjih poslova zasnovana na zakonu i u skladu sa Ustavom.
To jest, u konkretnom slučaju, ministar unutrašnjih poslova je u skladu sa svojim izvornim ovlašćenjem iz zakona, doneo naredbu kojom je raspisao legalizaciju, odnosno predaju neregistrovanog oružja, dok je tačkom 2. ove naredbe interpretirana odredba Zakona o oružju i municiji, u kojoj je pored ostalog propisano da vlasnici koji predaju oružje i municiju za vreme trajanja legalizacije ne mogu biti prekršajno niti krivično gonjeni za nelegalno nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije.
Na ovaj način, donošenjem naredbe, ministar unutrašnjih poslova nije odredio nadležnosti Ministarstva ili tuđe nadležnosti, niti je fizičkim i pravnim licima ustanovio prava i obaveze koje nisu već ustanovljene zakonom, već je raspisao legalizaciju, odnosno predaju oružja i municije i odredio rok u kojem se to može učiniti.
Takođe, odredbe člana 3. i člana 46. Zakona o oružju i municiji predstavljaju neraskidivu materijalno-pravnu celinu i moraju se prilikom analize pravnog instituta „legalizacije“ u smislu Zakona o oružju i municiji tumačiti na taj način.
Ministarstvo unutrašnjih poslova ukazuje da „legalizacija“ oružja i municije kao pravno generički pojam u smislu odredaba ovog zakona je postupak koji se može realizovati na dva načina: registracijom (oružja) ili predajom (oružja i municije).
Naime, registracijom se omogućava licima koja poseduju oružje a nemaju dozvolu za držanje oružja, da podnesu zahtev za registraciju oružja nadležnom organu i da, u slučaju da ispunjavaju zakonom propisane uslove, registruju to oružje kao legalni vlasnici.
Sa druge strane, predaja oružja podrazumeva predaju oružja i municije u vlasništvo države. Ni u prvom ni u drugom slučaju, oni koji to učine, na osnovu imperativne odredbe zakona, neće biti krivično odgovorni za neovlašćeno držanje i nošenje oružja.
Takođe, primenom bilo kog metoda tumačenja pravne norme (logičkim, jezičkim, sistemskim, istorijskim, ciljnim ili bilo kojim drugim) potpuno je izvesno da je zakonodavac, korišćenjem veznika „ili“, dao mogućnost i ovlašćenje nadležnom autoritetu, u ovom slučaju ministru nadležnom za unutrašnje poslove, da izabere jednu, drugu ili obe mogućnosti prilikom donošenja naredbe. Pri čemu, izbor u konkretnom slučaju nije stvar slobodne ocene ministra, već zavisi od postojanja razloga propisanih u zakonu: „očuvanja bezbednosti građana i javnog reda i mira“ i od cilja koji se želi postići ovom merom.
Na osnovu iznetog, potpuno je izvesno da je nakon tragičnih događaja iz maja meseca ove godine, naredba ministra unutrašnjih poslova o predaji neregistrovanog oružja i municije pravno utemeljena, opravdana i srazmerna zakonom utvrđenom cilju – očuvanju bezbednosti građana i javnog reda i mira u Republici Srbiji.
