Tradicionalna narodna nošnja Vojvodine predstavlja dragoceni spoj kulturne baštine, istorijskih prilika i klimatskih uslova. Plodna ravnica sa bogatstvom sirovina, nije obezbeđivala samo hranu već i materijal za izradu odeće. Panonska klima, sa svojim dugim, vrelim letima i oštrim, vetrovitim zimama, značajno je uticala na način oblačenja lokalnih stanovnika.
Stara srpska nošnja u Vojvodini je rezultat dugotrajnog formiranja. Raznolike karakteristike nošnji proizašle su iz kombinacije društvenih, istorijskih, kulturnih i ekonomskih faktora u regionu. Jedan značajan izvor tih razlika leži u podeli Vojvodine na Vojnu granicu i Provincijalnu oblast tokom vladavine Habsburgovaca. Geografska podela na Srem, Banat i Bačku takođe je igrala je ključnu ulogu u raznolikosti narodnih nošnji.
Svi pomenuti faktori doprineli su specifičnosti u dizajnu i detaljima nošnji, dodajući bogatstvo kulturnom mozaiku regije. Jedan od najstarijih i najvažnijih izvora koji nam pruža uvid u raznolikost nošnji u Vojvodini datira iz početka 19. veka. To su akvareli kapetana Jovana Pačića Pećićevića iz Bačke, nastali oko 1812. godine.
Tokom 19. veka, narodna nošnja se krojila jednostavno, od osnovnih platnenih materijala kao što su kudelja, lan i pamuk. Bez obzira na jednostavan kroj, nošnja je odisala svojim autentičnim šarmom. Osnovni delovi odeće uključivali su bele platnene gaće i košulju, koje su pristajale uz telo. U nekim selima severne Bačke i Banata, dodavale su se bele plisirane suknje kako bi upotpunile izgled.
U Vojvodini, žene su igrale ključnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta putem tradicionalne nošnje. Posebno je primetno da su ženske nošnje bile izuzetno bogate bojama i raznolikim ukrasima. Ova raskošna estetika je uspela da se sačuva tokom vekova, čak i tokom 20. veka. Ženska nošnja obuhvatala je skute i košulje kao osnovne delove. Preko košulje je nošen jelek, prsluk od somota ili svile najčešće ukrašavan zlatnom čipkom ili zlatovezom.
Nošnja je varirala u zavisnosti od prilike, a bele letnje suknje često su se kombinovane sa belim platnenim keceljama ukrašenim belim vezom. Pored skuta, žene su nosile još jednu donju suknju koja se u nekim selima zvala suknjerac. Suknje su bile duge do članaka. Tokom zime, žene su nosile reklu, kožuh, ćurak, bundicu i veliku vunenu maramu kako bi se zaštitile od hladnoće.
Od 80-tih godina 19. veka u modu ulaze svilene haljine iz dvaju delova čija je gornja bluza nošena uvek preko suknje. Ovakve tkanine došle su pod uticajem evropske mode. Gornji deo, bluza, je uvek nošen preko suknje. Uticaj evropske mode je doveo do uvođenja ovakvih tkanina. Posebno mesto u narodnoj nošnji činile su seferine, niske dukata, koje su mlade žene nosile oko vrata kao znak bogatstva. Dekorativne kapice, poput džege i ubrđaja, koristile su se kao ukras i tradicionalni simbol.
Košulje su bile značajan deo tradicionalne muške odeće u Vojvodini. One su često bivale istaknute i ukrašene finim vezom, dodajući poseban šarm ovim oblačilima. Za svečane prilike, muškarci su nosili posebno šivene vezene grudi, poznate kao “formeti”, “nedra” ili “plastroni”. Ovi ukrasi su bili bogato ukrašeni zlatnim vezom ili belim vezom, dodajući eleganciju i autentičnost nošnji.
Uz osnovnu odeću, muškarci su nosili crne štofane prsluke ili prsluke od svile i somota, što je bilo inspirisano uticajem gradske mode i zapadnoevropskih trendova. Uz to, nosili su sukneni kaput zvani doroc ili kabanice tokom proleća i jeseni. Međutim, tokom druge polovine 19. veka, nošnja je postala raznolikija, sa dodatkom kratkih kaputa.
Zimski period je zahtevao toplije komade, pa su se preko belih gaća nosile crne štofane čakšire zajedno sa kaputom. U svečanim prilikama, mladići su nosili plisirane bele suknje. Upotreba biljnih motiva i ukrasa od zlatne žice na košuljama i prslucima dodavala je posebnu estetiku nošnji.
Uz odeću, obuća je takođe igrala važnu ulogu. Karakteristična ženska devojačka obuća bile su bele čarape i šarene papuče, kao i cipele. Za svaki dan su nošene štrikane zepe, natikače ili čarapci. Na posao su nošeni opanci od kože a kasnije i od vune. Zimi su nošene papuče sa drvenim đonom, cokule ili klompe. Muškarci su nosili lakovane kožne čizme ili kožne opanke.
Narodna nošnja nosi u sebi duh prošlih vremena i lokalnih uticaja, čineći je nezamenjivim delom kulturne baštine Vojvodine. Kroz svoj jedinstveni dizajn, ova nošnja nas podseća na bogatstvo istorije i kulture. Iako se kroz vreme menjala pod uticajem promena u društvu i modi, njena suština ostaje očuvana kao važan deo identiteta ovog regiona.
