Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra, u tri sata ujutru, kada kazaljke na časovnicima treba pomeriti za jedan sat unazad, dakle sa tri na dva sata ujutru.
Poslednjeg vikenda u oktobru časovnike pomeramo unazad, ili to umesto nas urade sateliti i kompjuterski procesori i vraćamo se na zimsko, prirodno računanje vremena. Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letnje računanje vremena.To je pitanje koje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja, kao i kod nas.
Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena je počelo 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije. Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi odredile su da početak letnjeg računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru.
Pomeranje kazaljki uvedeno je uz obrazloženje da se time „produžava” dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
