Obeležen Dan ružičastih majica

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja održana je Tribina „Moja osoba od poverenja-školski policajac” u Gradskoj kući u organizaciji Grada Sremska Mitrovica i Gradske uprava za obrazovanje u saradnji sa Asocijacijom učeničkih parlamenata.

Cilj tribine je upoznavanje učenika sa problemima vezanim za vršnjačko nasilje, ali i osobama kojima se, u tim slučajevima, učenici mogu obratiti za pomoć. Nasilje je u raznim oblicima deo naše svakodnevnice. Iz tog razloga, ovakvi programi i akcije su potrebni kako bismo odgojili društvo za bolje i sigurnije sutra. Današnjem događaju prisustvovali su: v.d. načelnik Gradske uprave za obrazovanje Zoran Đurić, školski policajac Mića Tomašević i koordinatorka Asocijacije učeničkih parlamenata Grada Sonja Tucaković.

Sve je počelo 2007. godine kada je dečak u Kanadi bio izložen vršnjačkom nasilju u školi, zbog dolaska u ružičastoj majici. Ispostavilo se da je majica bila simbol podrške dečaka svojoj majci koja je bolovala od karcinoma dojke. Školske kolege odlučile su da dignu svoj glas protiv nasilnika i solidarišu se sa zlostavljanim dečakom tako što su se sutradan svi u školi pojavili u ružičastim majicama. Od tada, ružičasta majica postala je simbol borbe protiv međuvršnjačkog nasilja u školama.

Zoran Đurić v.d. načelnik Gradske uprave za obrazovanje kaže da: „Vrlo je bitno da je lokalna samouprava prepoznala važnost ovog dana i zajedno sa Asocijacijom učeničkih parlamenata koja je oformljena ove godine krenula u borbu protiv vršnjačkog nasilja. To je borba koja će trajati, jer, jednostavno, decu moramo upoznati sa tim da je nasilje nešto što ne sme da se dešava. To ne može da se reši za dan, jer to je dugogodišnja borba, ali se nadam da ćemo na kraju, redovnom edukacijom, uspeti da pobedimo.”

Nasilje ili zlostavljanje je svaki oblik ponašanja čiji je cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola drugoj osobi, bilo psihičkog ili fizičkog. Nasilje koje deca i tinejdžeri između sebe trpe, sprovode i čiji su svedoci u osnovnim i srednjim školama se svakodnevno dešava, zbog čega životna stvarnost mnogih maloletnika liči na istinsku noćnu morui. Da bi se pravilno razumeo pojam nasilja među vršnjacima, neophodno je znati šta je nasilje u praksi, kako ga prepoznati, ali i sprečiti.

Kako je istakla koordinatorka Asocijacije učeničkih parlamenata Grada Sonja Tucaković: „Ovo je prva akcija Asocijacije učeničkih parlamenata osnovnih i srednjih škola. Poruka koju smo poslali je to da je jako bitno učiniti sve kako bi se nasilje sprečilo. Veoma je bitno raditi na prevenciji, a, ukoliko ipak dođe do nasilja, neophodno je prijaviti ga. Da bi se to učinilo, mora postojati osoba od poverenja, a mi smo predstavili školskog policajca, kao jednu od potencijalnih osoba od poverenja. Vršnjačka edukacija je jedan od najefikasnijih vidova edukacije, i ona je izvršena. Članovi Asocijacije edukovaće svoje drugove iz osnovnih i srednjih škola o tome na koji način treba da reaguju u slučaju kada se nasilje desi i šta sve treba uraditi kako do nasilja ne bi ni došlo.”

Jedna od najvažnijih karakteristika nasilja jeste njegovo učestalo ponavljanje, pri čemu je prepoznatljivo stvaranje odnosa nadmoći jednog deteta ili grupe dece nad drugim, često izolovanim, ugnjetavanim detetom.

Nikola Beara, učenik Mitrovačke gimnazije, potpredsednik Učeničkog parlamenta i član asocijacije kaže da se, nažalost, susretao sa slučajevima nasilja među vršnjacima i da zbog toga smatra da je: „Izuzetno važno obeležiti ovaj dan, jer na taj način sprečavamo širenje nasilja, koje je na žalost izuzetno rasprostranjeno u školama širom Srbije, pa i sveta. Sreo sam se sa slučajevima vršnjačkog nasilja, kao verovatno i svi učenici i najbolje je reagovati smireno, ne nastavljati se dalje nasiljem, nego prijaviti to nadležnom organu odnosno profesorima, nastavnicima ili školskom policajcu. To je prava prevencija, a zatim oni dalje rešavaju probleme. Prisustvovao sam nekim situacijama i prijavio sam slučaj, naravno da je kasnije bio rešen problem, na kraju su se i ti drugari ponovo pomirili i sve se završilo kako treba.”

Dugotrajno zlostavljanje kao negativan vid ponašanja se može vršiti putem fizičkog kontakta, rečima, ali i odsustvom istih, npr. izolacijom. Upravo trajanje i ponavljanje zlostavljanja definišu vršnjačko nasilje kao takvo, čime se ono bitno razlikuje od drugih vidova ponašanja među decom, poput zadirkivanja.

Dimitrije Štimac, ekonomska, predsednik Učeničkog parlamenta kaže da se nije susretao sa nekim oblikom nasilja u svom školskom okruženju ali da misli da žrtva nikako ne sme da ćuti već obavezno da prijavi nasilje.

„Svakako da žrtva prvo treba da se obrati nekome. To je najvažnije – da se obrati. Potrebno je da se otvori najbližim osobama, osobama od poverenja, prijateljima ili porodici. Najveći je problem u tome što žrtve nasilja, uglavnom, ćute o tome. Takođe, potrebno je nasilje prijaviti nadležnima, kako bi se ono zaustavilo”, dodao je Štimac.

 

Prethodni tekstNastavlja se masovna vakcinacija građana protiv virusa kovid 19
Sledeći tekstPoseta desethiljaditom vakcinisanom