Očekuje se da će inflacija potrošačkih cena u četvrtom tromesečju ove godine iznositi oko osam odsto, a za celu 2023. godinu oko 12,6 odsto objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Na osnovu modela vodećeg indikatora potrošačkih cena (IPC RZS) prognoziran je međugodišnji rast cena u prvom kvartalu 2024. godine od oko 5,3 odsto.
U analizi objavljenoj u okviru publikacije Trendovi, stručnjaci RZS ocenili su da će četiri najvažnija događaja iz ove godine uticati i na potrošačke cene u prvom tromesečju 2024. godine, a to su – akcija „Bolja cena“, rast akciza, poskupljenje struje i gasa od novembra, kao i pad cene sirove nafte tipa Brent.
Kada je reč o akciji maloprodajnih lanaca i Vlade Srbije „Bolja cena“ od oktobra 2023. godine, iz RZS ističu da rezultati „jasno ukazuju“ da je ova grupa proizvoda znatno usporila rast inflacije u poslednjem kvartalu ove godine, a pre svega preko proizvoda iz grupe „hrana i bezalkoholna pića“.
– Hrana i bezalkoholna pića su grupa proizvoda koji bi, prema proceni, trebalo da imaju međugodišnji rast cena od oko 9,3 odsto, odnosno učešće u stopi rasta IPC od 36,4 odsto, a u prvom kvartalu 2024. godine prognoziran je rast cena ove grupe proizvoda od 4,7 odsto – navedeno je u analizi u okviru Trendova.
Kada je reč o rastu akciza, iz RZS podsećaju da je njihova stopa od oktobra porasla na osam odsto na cigarete i duvanske proizvode, alkoholna pića i kafu, uz rast svih ostalih troškova.
– Procenjuje se da će međugodišnji rast cena alkoholnih pića, cigareta i duvanskih proizvoda u poslednjem kvartalu 2023. biti oko devet odsto, sa učešćem u godišnjoj stopi rasta ukupnih potrošačkih cena sa oko 7,6 odsto. Takođe, prognozira se da će dodatnim uvećanjem cena alkoholnih pića i duvana usled redovnog rasta akciza od 1. januara 2024. (kada se uz akcizu zaračunava i inflacija troškova proizvođača duvana iz 2023. godine) godišnja stopa rasta cena alkoholnih pića i duvanskih proizvoda u prvom kvartalu 2024. iznositi oko 6,8% – stoji u prognozama RZS.
Cene električne energije za domaćinstva i gasa porasle su za 7,3 odsto i 9,4 odsto respektivno, u novembru u odnosu na oktobar.
– Procenjuje se da će godišnja stopa poskupljenja struje za domaćinstva u poslednjem tromesečju 2023. biti oko 20 odsto, uvećavajući godišnju stopu ukupnih potrošačkih cena u tom periodu za oko jedan procentni poen i učestvujući u međugodišnjoj stopi rasta IPC sa 12,9 odsto. Uzimajući u obzir da nije predviđen dalji rast cene struje, očekuje se da će u prvom kvartalu 2024. cena električne energije za domaćinstva biti veća za oko 15 odsto u odnosu na cenu iz istog perioda ove godine – prognoziraju analitičari RZS.
Očekuje se, takođe, da će pad cene sirove nafte tipa Brent na svetskom tržištu u decembru u odnosu na oktobar iznositi oko 17%. Zajedno sa rastom akciza na gorivo od osam odsto rezultat će, prema proceni RZS, biti međugodišnji pad cene goriva u Srbiji za oko – 0,2 odsto u poslednjem kvartalu ove godine.
– Kada se uzmu u obzir sve navedene okolnosti, analiza i prognoza trendova cene kretanja na tržištu naftnih derivata u Srbiji, na osnovu modela goriva (IPC-G RZS), očekuje se da će prosečna cena goriva u prvom kvartalu 2024. biti viša za oko 5,2 odsto u odnosu na isti period 2023. godine – očekuju stručnjaci RZS.
U RZS-u navode da je obavljeno istraživanje o merenju uticaja izabranih proizvoda „Bolja cena“ na ukupne potrošačke cene, ali da metodologija prikupljanja mesečnih podataka o cenama nije nužno obuhvatala samo proizvode pod oznakom „Bolja cena“ već da, usled reprezentativnosti uzorka, obuhvat čine svi proizvodi drugih proizvođača i marki koji su i dosad bili predmet praćenja.
– Stoga, iako korpa ‘Bolja cena’ nije bila predmet uzoračkog obuhvata u celosti, analiza je pokazala značajan uticaj te korpe na ukupne potrošačke cene i to, pre svega, usled pojave efekta supstitucije dobara od strane potrošača – ukazali su analitičari RZS.
– Akcija ‘Bolja cena’ dovela je do toga da se cene proizvoda iz iste grupe, ali druge robne marke, u proseku zaustave ili čak neznatno snize kako bi ti proizvodi mogli ostati konkurentni u očima racionalnog potrošača. Na osnovu izračunatog koeficijenta elastičnosti uticaja antiiflacione korpe ‘Bolja cena’ zaključuje se da je ona, preko efekta supstitucije dobara, usporila rast međugodišnje stope inflacije u periodu oktobar-novembar 2023. u poređenju sa septembrom 2023. u proseku za oko 18,1%, odnosno za 1,9 procentnih poena – navedeno je u „Trendovima“ RZS.
