Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić izjavila je da se radi na tome da se velikom broju bolnica u Srbiji omogući da onkološkim pacijentima daju inovativne terapije, koje su do sada mogli da dobijaju samo na tercijalnom nivou.
„Do sada je to uglavnom bila mogućnost na tercijalnom nivou, dakle u kliničkim centrima, kliničko-bolničkim centrima, eventualno većim bolnicama, a sada maksimalno radimo na tome da gotovo sve bolnice u Srbiji koje ispunjavaju uslove imaju mogućnost da daju inovativnu terapiju, kako pacijenti ne bi morali svaki put da idu u neko drugo mesto, već da mogu da idu na redovne kontrole i terapiju u svom mestu“, rekla je Sanja Radojević Škodrić za Tanjug na Kopaonik biznis forumu.
Ona je naglasila i da se nastavljaju ulaganja u sve aspekte zdravstva, naročito u savremenu opremu, kao što je najavio predsednik Srbije u planovima „Skok do 2027“. Ulagaće se u dijagnostičke centre i inovativne lekove, kao i lekove za retke bolesti, rekla je ona i navela da su ulaganja važna zbog prevencije.
„Prevencija i rani skrinizi su jedini način borbe sa svim, a naročito sa teškim bolestima. Uslov za tu borbu jeste postojanje opreme, dobre inovativne dijagnostike i inovativnih lekova i naravno kapaciteta bolnice koje imamo zahvaljujući dugogodišnjim rekonstrukcijama u poslednjih deset godina“, rekla je direktorka RFZO.
Podsetila je da je poslednju listu inovativnih lekova usvojila vlada prošle nedelje i da se na njoj nalazi 58 lekova.
„Od toga 22 su inovativna leka, i to od tih 22 – 17 je čak za onkološke pacijente“, navela je ona i dodala da izdvaja onkološke pacijente zato što smo svi svedoci epidemije malignih bolesti, i što znamo da je rast širenje epidemije, nažalost, najavljen do 2030. godine, što je problem i za najrazvijenije zemlje, koje više ne znaju kako da se bore sa tim izazovima.
Kako kaže, jako je važno što se na toj listi nalazi veliki broj onkoloških lekova i što je to, kako kažu stručnjaci, zaista najveći skok u istoriji srpskog zdravstva kada je u pitanju onkologija.
Naglasila je da su poslednjih godina ulaganja u zdravstveni sistem veća nego ikada i to u sve oblasti zdravstvenog sistema – od infrastrukture, rekonstrukcije, izgradnje novih bolnica, novih kliničkih centara, preko nabavke savremene opreme i to ne samo savremene opreme tamo gde ne postoji trenutno, nego se intenzivno radi na obnavljanju stare opreme.
„Maksimalno se ulaže u lekove, to je revolucija u ulaganju za inovativne lekove, ali isto tako specifične lekove za retke bolesti“, rekla je ona i podsetila da se kontinuirano povećavaju i plate zdravstvenim radnicima.
Dodala je i da se zapošljavaju zdravstveni radnici, 2014. godine zaposleno je 39.000 lekara i drugih zdravstvenih radnika, plus po osnovu kovida dodatnih 8.500. Prema njenim rečima, ozbiljno finasijsko ulaganje je i u oblasti specijalizacije,
„Planiramo i dalje ulaganje u sve ove aspekte, naročito u kadar, koji nam je definitivno problem, od lekara opšte medicine, od srednjih stručnog kadra pa do specijalista i supspecijalista“, rekla je ona i podsetila da je potrebno deset godina da bismo dobili jednog ozbiljnog eksperta, specijalistu sa iskustvom. Prema njenim rečima, na ovo najveće do sada ulaganje ukazuje i budžet, koji ove godine iznosi 545 milijardi ukupno za zdravstvo, dok je prošle godine bilo 520 milijardi.
„Kada je u pitanju budžet Republičkog fonda, on iznosi 505 milijardi dinara, što je za sedam odsto više nego prošle godine. Ukupno budžet je povećan poslednjih pet godina za čak 80 odsto. Najviše izdvajanja iz budžeta Republičkog fonda je za lekove, ukoliko se ne računaju plate zdravstvenim radnicima i što iznosi ove godine 100 milijardi – duplo više nego pre pet godina“, kazala je Škodrićeva.
Podsetila je da se samo za lekove na recept izdvaja više od 40 odsto.
„Kada su u pitanju lekovi za retke bolesti, tu od 2012. godine imamo zaista ogroman napredak, a 2012. godine podsećitu ću da je prvi put prepoznate retke bolesti i na predlog predsednika Vučića je izdvojen budžet od 130 miliona, da bi već 2023. završili sa 7,2 milijarde“, navela je ona i dodala da je samo u odnosu na 2019. kad je bio 2,2 milijarde, budžet za retke bolesti je povećan 3,5 puta. Naglasila je da je zaista u inovativnim lekovima ogromna revolucija u poslednjih šest godina.
„U periodu od 2017. do 2019. kada je država donela ozbiljnu strategiju za stavljanje inovativnih lekova na listu lekova i uopšte uvođenje, a to su lekovi za najteže bolesti, u periodu dve godine, 2017. i 2019. izdvojeno je 1,4 milijarde, već 2020. godine 2,8 milijardi, 2023. 5,8 milijardi i evo sad završavamo sa dodatnih 6,2 milijarde na poslednjoj listi“, navela je direktorka RFZO za Tanjug na Kopaoniku, gde je učestvovala na panelu Kopaonik biznis foruma Preispitivanje finansiranja zdravstvene zaštite na osnovu podataka, koji je bio 36. i poslednji panel.
