U prisustvu članova porodice i predstavnika lokalne samouprave, danas je na Pravoslavnom groblju u Sremskoj Mitrovici održan parastos povodom godišnjice smrti dr Lazara Rašovića, advokata, nacionalnog radnika, novinara i predsednika mitrovačke opštine koji je 1937. Pokrenuo gradnju nasipa i keja na Savi.
Kako je ovom prilikom istakao zamenik mitrovačke gradonačelnice Petar Samardžić, dr Lazar Rašović spada među one koji su svojim radom pokazali ne samo veliku ljubav prema svom narodu, već i gradu u kojem nije bio rođen, ali je tu proveo nejveći deo svog života.
– Predsednik mitrovačke opštine, dr Lazar Rašović postaće početkom 1936. i već krajem januara iste godine, u duhu pojačanog jugoslovenskog naconalizma koji se projavio kao posledica ubistva Kralja Aleksandra, pokrenuće inicijativu za promenu naziva ulica. Neke od njih i danas nose nazive koje su dobili pre više od osam decenija. Među takvima su Zmaj Jovina, Svetog Save, Masarikova, Branka Radičevića, Svetozara Miletića, Đure Jakšića. Dr Lazar Rašović nije samo menjao nazive naših ulica, već je radio i na njihovom uređenju. U arhivi sednica Gradskog poglavarstva nalazimo da je tokom 1937. Mitrovica izdvajala sredstva za uređenje Ulice Kralja Aleksandra (danas Kralja Petra), današnjeg Pašićevog trga i kompletne pešačke zone, sve do Žitnog trga, rekao je Samardžić.
Tom prilikom, on je istakao da je na sednici od 25. 2. 1936. Rašović pokrenuo inicijativu za gradnju velike klanice i u tu svrhu grad će, kako je napomenuo, dobiti zajam od 1.000.000 dinara. Svestan da je Mitrovica poljoprivredni kraj i da bi klanica mogla doneti koristi i gradu i njenim meštanima, ovaj projekat bio je proglažen za jedan od najvažnijih.
Pa ipak, stalno plavljenje potoka Čikas i sveže uspomene na velike poplave iz 1932. promenile su planove, pa je 26. maja 1937. Rašović zatražio da se zajam preusmeri na ojačanje postojećeg zečijeg nasipa tako što će se izgraditi betonski nasip i kej. Posle nekoliko pokušaja i Rašovićevog ličnog odlaska u Novi Sad, u središte Dunavske Banovine, predlog je prošao, pa su radovi počeli u septembru iste godine.
– Svoju odluku, Rašović je obrazložio stavom da klanica jeste potrebna, ali da nema smisla graditi je dokle god se grad ne izbori sa poplavama koje od godine do godine zadaju probleme i traže velika sredstva za zaštitu grada i sanaciju štete. Radovi će biti okončani 1938, a uporedo sa njima biće konačno rešeno i pitanje Čikasa koji je ukorićen. Tadašnji predsednik opštine Jovan Tomić izjaviće u nedeljniku „Srem“, da je Rašovićeva procena bila više nego precizna. „Srem“ će po okončanju radova setiti Mitrovčane da je izgrađeno ukupno 600 metara betonskog zida na najkritičnijem delu obale. Pored ovih, obavljeni su radovi i na zatvaranju nasipa na delovima gde je već bio ugrožen, a iz zajma koji je obezbedio Rašović, u planu je bila i izgradnja još 1.500 metara zemljanog nasipa. Mitrovačka obaloutvrda doživeće još nekoliko promena, a nakon poplava iz 2014. dobila je i panele koji bi trebalo da konačno stave tačku na problem kojeg je bio svestan i Lazar Rašović. U međuvremenu, Mitrovica je dobila i klanicu, jednu od najvećih u bivšoj Jugoslaviji, koja je baš u danima poslednje velike poplave ponovo pokrenula svoju proizvodnje, naglasio je Samardžić.
Obraćajući se prisutnima, zamenik mitrovačke gradonačelnice je na kraju još jednom podvukao da Lazar Rašović spada u one kojima ne samo grad, već i srpski narod duguju mnogo.
-Kao borac u dva balkanska rata i Prvom svetskom ratu, sužanj, najpre bečki, a potom i ustaški, dr Rašović je posvedočio svoju ljubav na način na koji je to jedino moguće, svojim predanim radom i žrtvom, zaključio je Samardžić.
U ime porodice, obratila se Radmila Rašović, unuka Lazareva, koja je istakla da je dr Lazar bio čovek odan principima pravde, cenjen i poštovan u sredini u kojoj je živeo i radio.
-Bio je porodičan čovek, do kraja zaljubljen u baku Jelenu. Voleo je svoju decu i unuke i trudio se da svo svoje slobodno vreme posveti nama. Uz njega smo se učili pravim vrednostima, uvek vodeći računa o tome da u životu ništa ne dolazi lako i preko noći, već da sve traži odricanje i žrtvu. Drago mi je što su se naši sugrađani setili deda-Laze i sigurna sam da ćemo, ako se ugledamo na ljude slične njemu imati čemu dobrom da se nadamo u danima koji su pred nama, rekla je Radmila.
Parastos je služio Jerej Miljan Lapčević, Lazareve stihove govorio je Aleksandar Krstajić, dok je uz gusle svirao Vitomir Vulin.
Stevo Lapčević
