Ustanova za negovanje kulture „Srem“ organizovala je promociju Čaopisa za nauku, umetnost i kulturu „Sunčani sat“ u predivnom ambijentu Barokne sale Muzeja Srema. Veliki broj ljudi je prisustvovao promociji 29. broja ovog mitrovačkog godišnjaka.
„Ustanova za negovanje kulture „Srem“ organizuje brojne aktivnosti koje su značajne za kulturni život grada. U okviru izdavačke delatnosti najznačajniji nam je Čaopis za nauku, umetnost i kulturu „Sunčani sat“ čiji je prvi broj izašao 1992. godine. Časopis se bavi kulturnom baštinom Sremske Mitrovice i Srema, beleži važne događaje, čuva sećanje na važne ljude i njihova dela, život uopšte, a to je jedna neiscrpna autorima tekstova. Večeras smo promovisali 29. broj a tema mu je 80 godina sećanja na 7950 nevino stradalih stanovnika Srema. Mislim da na ovaj način taj nemili događaj čuvamo od zaborava“, rekla je Miroslava Ilijić direktorka Ustanove za negovanje kulture „Srem“.
Politikolog Stevo Lapčević se čitaocima u ovom broju predstavio sa svoje dve zanimljive priče iz istorije grada.
„Od kako sam uredništvu predao svoje dve priče prošlo je dosta vremena i više i nisu toliko nove i nepoznate. To su dve kraće biografije, Lazara Rašovića i Jovana Udickog. U međuvremenu su se pojavile i njihove monografije. Ovde su skraćene i pisane su na nešto popularniji način. Inače, Lazar Rašović je jedno veme bio predsednik mitrovačke Opštine i zaslužan za gradnju prvog betonskog nasipa i keja na Savi, i sve ulice u centru grada nose nazive koje im je od dodelio. Jovan Udicki je bio učitelj i vaspitač i veliki kulturni i društveni radnik u Sremskoj Mitrivici u periodu između dva svetska rata“, rekao je Stevo Lapčević.
Bogata istorija Srema i Sremske Mitrovice je nepresušan izvor tema za proučavaoce istorije i inspiracija da svojim delima približe važne ljude i događaje svojim savremenicima, ali i onima koji će iza njih doći.
„U ovom broju pretežno preovlađuju istorijske teme. U poglavlju Istraživanja ima nekoliko radova koji opisuju znamenite ličnosti Sremske Mitrovice i Srema. Naši naučnici su pisali možda vođeni sentencom Ive Andrića – „Ništa ljude ne zbližava tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća“. Tako su se oni bavili ratnim godinama i periodom između dva svetska rata i periodom na prelomu vekova. Ono što bih izdvojila od autora su Bora Čekerinac i Gorana Lemajić koji su se bavili životom, političkim i porodičnim portretom Ćire Milekića. Oni su analizirali jedan Izveštaj Ćire Milekića o radu u Hrvatskom saboru koji se tamo borio za srpsko pitanje. Od autora u ovom broju izdvojila bih još i Đorđa Domazeta koji se bavio listom „Gimnazijalac“ koji i uređuje u Mitrovačkoj gimnaziji, potom rad Nemanje Miloševića koji analizira rok scenu u Sremskoj Mitrovici, kroz razgovor sa legedom Brankom Badžićem. Tu je još poglavlje Pogledi u kome je tekst o 30-om, jubilarnom Festivalu besedništva, zatim Mašta i snovi i svi festivali koji su značajni za naš grad“, rekla je prof.dr Slađana Milenković glavni i odgovorni urednik „Sunčanog sata“.
U Programu su učestvovali Zorica Miščević za izdavača, prof.dr Slađana Milenković glavni i odgovorni urednik Časopisa, Stevo Lapčević, politikolog i Andrija Popović direktor Muzeja Srema.
U umetničkom delu Programa nastupili su dramski umetnici Dušanka Anojčić i Dimitrije Štimac, Vokalni ansambl „Polifonika“ pod rukovodstvom Jovanke Ivanić i kantautor, Todora Stojinović.
Program je vodila glumica Gordana Lukić.
