Malo je tako sudbonosnih datuma u svetskoj istoriji, kao što je bio taj 22. jun 1941. godine.
Tada je počela velika operacija nacističke Nemačke – napad na Sovjetski Savez, pod kodnim imenom „Barbarosa“. Operacija je dobila ime po velikom nemačkom kralju i vojskovođi u Krstaškim ratovima, Fridrihu Barbarosi.
Do proleća 1941. godine, cela Evropa osim Britanije, bila je pod nacističkom čizmom. Velike pobede na zapadu, prvenstveno protiv Francuza, uverili su Adolfa Hitlera, da napad na SSSR ne može da omane. Za nacističke vođe i Hitlera cela istočna Evropa bio je prostor na kome su živeli „Slovenski varvari“ i ljudi niže rase. Sve do planine Ural trebalo je etnički očistiti od ovih „podljudi“ i na tu teritoriju naseliti etnički čiste Nemce.
Posebnu mržnju su Hitler i nacisti gajili prema komunizmu koji je vladao u SSSR. Za njih je ovo bila posebno opasna i neprihvatljiva kombinacija – komunizam, jevreji i sloveni kao „niže rase“.
Iako su u avgustu 1939. godine, SSSR i Nemačka sklopile savez o nenapadanju (Ribentrop-Molotov), za Hitlera je to bilo samo parče papira, koje je trebalo da mu kupi vreme, dok ne završi sa neprijateljima na zapadu i bude spreman da započne invaziju.
Plan je iskovan
Nemački plan za napad na SSSR bio je razrađen do tančina. Napad će ići u tri pravca:
– Grupa armija „Sever“ napredovaće kroz Baltičke zemlje ka Lenjingradu (današnji Sankt Petersburg).
–Grupa armija „Centar“ napredovaće ka Moskvi sa ciljem da je zauzme.
–Grupa armija „Jug“ napredovaće kroz današnju teritoriju Ukrajine, a zatim skrenuti na istočnoj obali Crnog mora ka naftonosnim poljima Kavkaza.
Planirano je da operacija traje najviše tri meseca, ne bi li se izbegla „Ruska zima“. Ciljevi su morali biti ostvareni pre prvih snegova. Nemačka arogatnost smatrala je da će superiorni Vermaht lako izaći na kraj sa Crvenom armijom, koja je za njih bila samo tigar od papira, osakaćena mnogobrojnim čistkama, u kojoj su stradali mnogi oficiri i kadarovi.
Dan koji ne može biti zaboravljen
Iako je lider SSSR Staljin dobijao mesecima ranije upozorenja da predstoji napad Vermahta, on se oglušio na sva njih, slepo verujući da ga Hitler neće napasti. Izričito je zabranio bilo kakav preventivni napad na mesta Nemačkog okupljanja. Sovjetski oficiri samo su bespomoćno slušali riku Nemačkih tenkova sa druge strane granice, par sati pred početak operacije.
Osvit zore pokvarili su Nemački avioni koji su krenuli u napad na Sovjetske aerodrome. Nemačke specijalne snage su na prepad već zauzele mostove na reci Bug.
Kada su prve avionske bombe pale na Sovjetske mete, Nemački tenkovi su krenuli u brzi prodor. Vermaht je pušten sa lanca. Počeo je najsuroviji i najbrutalniji sukob u ljudskoj istoriji koji će odneti milione žrtava. Front se prostirao od Baltičkog do Crnog mora i bio je dugačak 1.600 kilometara. U napad na SSSR krenulo je 3.5 miliona nacističkih vojnika.
Crvena armija zatečena je spuštenog garda
Potpuno zatečena Crvena armija pucala je po šavovima. Skoro 60% njenog vazduhoplovstva na zapadu, bilo je zbrisano na samim aerodromima pre nego što su uzleteli. Ipak tamo gde jesu uspeli da uzlete naneli su gubitke Vermahtu. Ali to su bile simbolične pobede u poražavajućem danu.
Vermaht ostvaruje značajne prodore na teritoriju SSSR. Okosnicu Vermahta činile su „Pancer armije“ sačinjene od tenkova koji su brzim prodorima, opkoljavale sovjetske trupe u takozvanim „Klještima“. Tenkovi su nastavljali munjevito napredovanje dok bi se opkoljenim Sovjetima pozabavile pešadija i artiljerija koje su dolazile iza tenkova.
Crvena armija je desetkovana, u narednim mesecima gube ogromne količine ratnog materijala. Zarobljeno je i više od 6 miliona Sovjeta, od kojih samo 500.000 u bici za Kijev, što je neslavan rekord u istoriji. Ipak, iako je „Ruski medved“ teško ranjen, nije poražen do kraja…
Hitler i njegovi generali već likuju i slave brzu pobedu, ali Crvena armija se konsolidovala i pruža konstantan otpor. Vermaht napreduje ali sve sporije, uz sve veće gubitke.
U oktobru Sovjeti dobijaju pomoć u vidu kiše, koja Ruske stepe pretvara u more blata u koje se Vermaht zaglavljuje. Vermaht je tu izgubio dragocene tri nedelje, a Sovjeti su se pregrupisali. Sa prvim mrazom u novembru panceri se pokreću, ponovo jureći ka glavnom plenu- Moskvi.
Vermahtovi izviđači stižu na 22 kilometra od centra Moskve, odakle kroz dvogled vide kule Kremlja. Odatle je kretala i autobuska linija koja je vodila do Crvenog trga. Ovo je bila krajna tačka do koje je stigla Barbarosa, a uskoro je usledio kontra napad Crvene armije koji je Nemce odbacio daleko od Moskve. Opet su Rusi imali neočekivanog saveznika – strahovitu zimu i „debeli“ minus, koje su desetkovale Vermaht, baš kao i Napoleonove trupe nekad.
