Stare zgrade sagrađene u 19.veku predstavljaju bogato kulturno-istorijsko nasleđe Rume i kao takvo zaslužuje zaštitu i očuvanje, reči su predsednice Opštine Ruma, Aleksandre Ćirić.
Stoga je lokalna samouprava donela novu opštinsku odluku kojom se građani, vlasnici ovih objekata podstiču na uređenje fasada. Cilj je i uređenje gradskog jezgra, ali i očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa. Raspisivanjem javnog poziva građani takvih objekata i predstavnici stambenih zajednica moći će da konkurišu kako bi im opština sufinansirala do 95 odsto radova na uređenju spoljašnjosti tih objekata.
„Ovo je godina kapitalnih ulaganja kako u ustanove kulture tako i u očuvanje kulturnog nasleđa i kulturne baštine naše opštine. Do sada nije postojala praksa uređenja centralnog gradskog jezgra u Rumi, fasada na stambenim zgradama, ali i građanskim kućama s kraja 19. veka i koje krase sam centar grada. Mi smo odlučili da izađemo u susret stanarima stambenih zajednica i samim tim da ulepšamo naš grad i očuvamo naše kulturno nasleđe tako što ćemo uložiti u renovranje fasada stambenih zgrada i građanskih kuća u samom centralnom gradskom jezgru. Nama je cilj da Ruma dobije izgled kakav zaslužuje, kakav je nekada imala“, rekla je Aleksandra Ćirić, predsednica Opštine Ruma.
I zaista, u svakom gradu, pa i u Rumi, stara zdanja su nešto što daje dušu gradskom jezgru. Čak i zgrade relativno novijeg doba, građene pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kroz neko vreme takođe mogu postati kulturno nasleđe. Zato se odluka o uređenju fasada odnosi na sve, gde bi opština sufinansirala do 95 procenata vrednosti radova na uređenju spoljašnjosti, a vlasnici i stambene zajednice pet odsto. Većina starih građevina iz devetnaestog veka skoncentrisanih mahom duž Glavne ulice su pod zaštitom države i u postupku uređenja će zahtevati uslove koje propisuje Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, kako se ne bi narušila njihova autentičnost.
Zgrade iz devetnaestog i početka dvadesetog veka svedoče o razvijenoj građanskoj sredini kakva je Ruma bila, trgovačkom centru i mestu gde su se oduvek ukrštali svi putevi. Novo urbano naselje je počelo da niče dolaskom Marka Pejačevića, a da se ubrzano razvija uspostavljanjem vašara i slobodnog trgovišta 1747.godine. Neke od starih zgarda su obnovljene, poput Doma vojske ili kuće Dušana Ostojića, danas Gradske kuće. Mnoge čekaju na obnovu i na konkurs koji će uskoro biti raspisan.
„Pošto Opština ne može po zakonu da učestvuje stopostotnom finansiranju ovih radova, mi smo izašli u susret maksimalno koliko smo mogli tako da ćemo učestvovati sa 95 procenata u renoviranju fasada, a dok će stanari stambenih zgrada i kuća učestvovat sa 5 posto, a biće im omogućeno da taj iznos isplaćuju u nekoliko rata“, reči su predsednice Ćirić.
(Redakcija Moj grad SM)
Medijski sadržaji realizovani su u okviru projekta “Kultura pod lupom” koji sufinansira Opština Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
