Povodom Međunarodne godine stakla otvorena je izložba pod nazivom Staklo Muzeja Srema, Arheološkog odeljenja te ustanove, kao deo Manifestacije Novembarski dani. Izložen je deo luksuznog pehara – vas diatretum, iz rimskog Sirmijuma.
Obeležavajući Međunarodnu godinu stakla, proglašenu posebnom rezolucijom Ujedinjenih nacija, Muzej Srema se pridružio proslavi otvaranjem izložbe pod nazivom Staklo Muzeja Srema na kojoj su prezentovane rimske staklene posude, narukvice i prozorsko staklo.
Andrija Popović direktor Muzej Srema, otvarajući izložbu, ukazao je na muzeološku i obrazovnu ulogu koju Muzej već decenijama ima na kulturnoj sceni našeg grada. Veliki značaj ovoj izložbi daje izlaganje luksuznog pehara – vas diatretum, jedinog takvog pronađenog u Srbiji, primerak koji potvrđuje izuzetan značaj koji je imao Sirmijum.
Autorka izložbe Jasmina Davidović arheolog muzejski savetnik, istražujući staklo u našem muzeju otkrila je vredne nalaze: „Primerak vas diatretum, retke tehnike i retke posude koje u Srbiji uopšte nema. Ovo je jedini primerak u Srbiji trenutno, možda će se pronaći negde ali za Sirmijum to nije ni čudo pošto je Sirmijum takav, on ima sve jedinstveno i najznačajniji je rimski grad u Srbiji. Taj i ostale nalaze predstavili smo na brojnim skupovima, već smo obišli pola sveta izlažući na skupovima onlajn i sad smo već na mapi vaza diatretum, odnosno tih specijalnih posuda, koje su bile luksuzne, korišćene verovatno za ispijanje kvalitetnog vina, opet jedna veza sa Sirmijumom, Fruškom gorom – Alma Mons.”
„To jeste samo fragment oboda sa natpisom, sačuvana su dva slova V I možda deo reči Vivas – živeli, inače su na takvim posudama bile ispisane želje da neko pije i živi mnogo godina ili da živi ta osoba, pohvale toj osobi. Mi ne znamo šta je na našoj pisalo ali sigurno je bilo nešto vezano za: Živeli. Tokom istraživanja upoznala sam i druge kolege, to je jedna mala zajednica koja se bavi samo tom vrstom i oni su stavili na mapu tih vrsta posuda i Sirmium, pored ostalih 50 lokaliteta, možemo biti jako ponosni na naš Sirmijum, naš grad je sad postao slavan i ovde,” dodala je Davidovićeva.
Izložene su i narukvice od crnog stakla, Rimljani su ih preuzeli od Kelta, koristili su svoju tehniku, pravili su ih uz pomoć štapa koga bi stručni ljudi vrteli i pravili narukvicu da bi ona imala dovoljno velik kvalitet da može da se stavi na ruku, da ne pukne, objašnjava Davidović: „jer sa staklom je uvek problem pucanje, mora biti čovek majstor da bi znao da napravi nešto i da bude tanko i da bude deblje, sve to mora da ima svoj određeni kvalitet, a bez majstora to ne može.”
Pored toga izloženo je i rimsko prozorsko staklo, iako ne veruje da je u Srbiji negde izloženo, mada ga ima, Davidovićeva je izložila staklo sa lokaliteta 1A, odnosno sa Carske palate, kako kaže, logično je da su carevi imali zastakljene prozore.
