Završna prodajna izložba „Poklon sa značenjem” svečano je otvorena u Galeriji „Lazar Vozarević”. Ova izložba je deo projekta i progranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine, a partneri i organizatori su NALED, Etno mreža i BHcraft BiH.
Izložbu su otvorili gradonačelnik Branislav Nedimović, ministarka Tatjana Macura, pokrajinski sekretar Nenad Ivanišević, ambasador Velike Britanije u Srbiji NJ.E. Edvard Ferguson i Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže Srbije i izvršna direktorka NALED-a.
Branislav Nedimović, gradonačelnik zahvalio se gostima i izrazio veliko zadovoljstvo zbog uspešnog organizovanja manifestacije i naglasio da je Sremska Mitrovica grad koji ima bogatu istoriju, ali i svetlu budućnost. Kako je prilikom otvaranja izložbe rekao: „Velika mi je čast što sam danas podrška domaćinima ove izložbe čiji počeci sežu do 2015. godine, kada sam bio drugi put gradonačelnik Sremske Mitrovice i meni je drago što u ovom vremenu, da sada ne ulazim u sektor politike, mi nalazimo zajedništvo. Nalazimo ono što nas sve okuplja, jednu sinergiju između ljudi, a sve od ljudi počinje i sve se tako završava. Zahvalan sam svim ženama iz svih ovih udružeja. Hvala svima koji su doprineli da danas Sremska Mitrovica definitivno, bude drugačija od drugih. Dugo sam u ovom gradu, vodio ga dugo, došlo je vreme novih fabrika, naravno da ćemo otvarati nove fabrike, ali došlo je vreme da čovek bude u centru pažnje, kultura i turizam, i da to sve bude na jednom mestu.”
Izložba predstavlja finale prekograničnog projekta „Zajedno za kulturni turizam” koji sprovodi NALED, u saradnji sa organizacijama Etno mreža i BHcraft BiH, uz podršku Delegacije EU u Srbiji.
Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena podsetila je kabinet koji vodi i ona lično podržavaju ovakve izložbe i podržavaće manifestacije koje afirmišu lokalne zajednice i doprinose unapređenju saradnje između institucija. „Ovo je jedan dobar način kako da na dalje radimo na razvijanju i na osnaživanju žena u Srbiji. Nadam se da će nas pore mostova koj nas i fizički povezuju i na ovaj način sačuvati naše kulturno nasleđe,” zaključila je ministarka Macura.
Izložba u našoj galeriji prikazuje tradicionalne rukotvorine kao poslovne poklone sa značajem, ukrašene zajedničkim motivima, koji odražavaju kulturno nasleđe regiona i nose simboliku kulturnog identiteta i bliskosti dva naroda. Proizvodi sa begovom šarom prikazani na izložbi, čine reprezentativan poslovni poklon i turistički proizvod pograničnog područja.
Pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević istakao je nekoliko aspekata ove izložbe i projekta koji su važni za podršku ženama, očuvanje starih zanata i unapređenje turističke ponude: „Prvi aspekt je očuvanje tradicije naroda i sa jedne i sa druge strane Drine. Kroz stare zanate svi narodi, ne samo u ovim, već i u drugim sredinama, čuvaju svoju tradiciju, svi ti građani Srbije imaju u tome jedno sidro koje ih još više veže. S druge strane važan je, što je naveo i gradonačelnik Nedimović, turizam jer ovakve rukotvorine prate svaku turističku manifestaciju. Tim povodom čestitam Svetski dan turizma svim turističkim delatnicima i turistima, koji se obeležava u svetu od 1979. godine, na današnji datum, sa ciljem razvijanja globalne svesti o značaju ove delatnosti, odnosno ove značajne privredne grane. Srbija je ovaj dan dočekala sa najboljim ikada u turizmu.”
Ambasador Velike Britanije u Srbiji NJ.E. Edvard Ferguson kaže da je kao zaljubljenik u istoriju, veoma srećan što je danas u našem gradu duge istorije i bogate kulture. Pre nego što je došao u Srbiji, proveo je četiri godine kao britnaski ambasador u Bosni i Hercegovini i kako kaže o ovom projektu: „Cilj je da se podstakne ekonomsko osnaživanje žena i očuvanje kulturnog nasleđa Balkana kroz udruživanje. Težnja je da se sada deca i mladi što više angažuju u radioncima radi prenošenja znanja. Čestitam svima koji su učestvovali, izloženi su pokloni koji odražavaju kulturu ovih naroda, nadam se da će ih kao odraz društvene odgovornosti kompanije sve više kupovati jer time stvaramo izvor prihoda i radna mesta za žene.”
Ideja je da se predstave lokalni, zanatski proizvodi, nastali kao deo očuvanja starih zanata i radinosti, ali i osnaživanje ženskog preduzetništva, jer su ovi proizvodi deo prezentacije, turističkih i diplomatskih poklona.
Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a posebno se zahvalila gradonačelniku Nedimoviću na podršci i svima koji su pomogli projekat. Podsetila je da rukotvorine Etno mreže koristi Protokol Vlade i državne institucije kao poslovne i diplomatske poklone: „Kupovinom proizvoda Etno mreže, čuvamo tradiciju Srbije i stvaramo izvor prihoda za žene i mlade iz ruralnih područja koji izrađuju tradicionalne rukotvorine. Etno mreža je nacionalno udruženje proizvođača finih rukotvorina koje od 2005.godine radi na očuvanju kulturnog nasleđa Srbije i ekonomskom osnaživanju žena i mladih. Sarađujemo sa više stotina žena iz svih krajeva naše zemlјe koje se angažuju u lokalnim udruženjima i zadrugama na izradi osmišlјenih proizvoda od prirodnih materijala, povezujući tradicionalne motive i tehnike i savremeni dizajn.”
Etno mreža je krovna asocijacija proizvođača rukotvorina iz cele Srbije organizovanih u zanatska udruženja i zadruge koje izrađuju autentične rukotvorine primenom tradicionalnih tehnika.
Cilј Etno mreže je očuvanje tradicionalnog nasleđa kroz osposoblјavanje i ekonomsko osnaživanje žena i mladih za tržišnu proizvodnju rukotvorina.
Tokom programa otvaranja pored pomenutih zvaničnika, prisutnima su se obratili i šef drugog sektora operacija Delegacije EU Rihard Maša i predsednica udruženja BHcraft BiH, Lejla Radončić. Otvaranju su prisustvovali predstavnici srodnih udruženja Etno mreže. Prema rečima šefa Delegacije EU u Srbiji Rihard Maša, završna izložba prikazuje radove koji reflektuju duboku simboliku narodnih rukotvorina. Ova izložba promoviše lokalnu kulturu, privredu i turističke potencijale, zato je iokupila brojne goste iz zemlje i inostranstva.
Pustovanje, odnosno filcanje vune je najstariji poznati zanat za upredanje vlakana, stariji i od tkanja. To je drevna etno tehnika, kojom se izrađuju različiti dekorativni, ali pre svega svakodnevno upotrebni predmeti od vune (nakit, kape, šalovi, torbe). Odlikuje ih prirodnost, otpornost i dugovečnost.