U Srbiji je do sada potvrđeno 298 slučajeva velikog kašlja. U poslednje dve nedelje skoro je dupliran broj obolelih. Epidemiološki presek Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut “ od 15. novembra pokazao je da ima 157 obolelih, da bi presek od 28. novembra potvrdio da je obolelo 298 ljudi.
Tokom cele prošle godine u Srbiji je prijavljeno samo pet slučajeva oboljevanja od velikog kašlja.
„Zaključno sa 28.11.2023. prijavljeno je ukupno 298 slučajeva pertusisa. Epidemiološka situacija se prati. Laboratorijska potvrda dijagnoze pertusisa obavlja se PCR metodom u Institutu za javno zdravlje Srbije i Institutu za javno zdravlje Vojvodine“, kažu u Batutu za Euronews Srbija.
Skoro svaki drugi oboleli registrovan je na teritoriji Vojvodine. Iz pokrajinskog Instituta za javno zdravlje kažu da su od početka godine imali 150 potvrđenih slučajeva velikog kašlja.
„Nije bilo smrtnih ishoda, a najveći broj obolelih se registruje u uzrastu 10-14 godina“, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
Pedijatri kažu da su najugroženija deca koja imaju udružene bolesti te nisu mogla da prime vakcinu koja štiti od velikog kašlja, ali i novorođenčad. Njih je najviše u bolnicama.
Vakcina, koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja prima se u nekoliko doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze od navršenih dva do šest meseci života. Prva revakcinacija je sa dve godine života, a druga pred polazak u školu.
„Vakcinacija je, uz postizanje ciljnog obuhvata od 95 odsto planirane populacije, najefektivnija mera individualne, ali i kolektivne zaštite dece koja zbog uzrasta ili postojanja trajnih kontraindikacija ne mogu biti vakcinisana“, kažu u Batutu.
Veliki kašalj ili pertusis je zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Prvi simptomi bolesti javljaju se sedam do deset dana nakon kontakta sa zaraženom osobom.
Epidemiolog dr Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje rekla je ranije je najčešća kompikacija velikog kašlja zapaljenje pluća i da je to najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.
„Mogu da se jave i neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak kao što su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a može doći i do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa“, navela je Begović Lazarević.
Bolest protiče u tri stadijuma. Prvo se javljaju znaci slični prehladi – kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura. To traje jednu do dve nedelje. U drugom stadijumu dolazi do značajnog pogoršanja tegoba, kašalj postaje intenzivniji i učestaliji, naročito tokom noći. Drugi stadijum traje jednu do šest nedelja. U trećoj fazi, koja traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih.
„U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su odojčad, koji su nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisana. Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30 odsto. Prema rezultama dostupnih studija, 12-26 odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije“, pojasnila je Begović Lazarević
Iako postoji vakcina, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje od 5-10 godina). Imunitet stečen vakcinacijom, takođe, ne traje dugo.
Prema podacima Batuta u 2022. godinu obuhvat beba primarnom vakcinacijom (u tri doze) bio je 91,9 odsto. Obuhvat prvom revakcinacijom u drugoj godini života bio je 80,6 odsto, dok je obuhvat drugom revakcinacijom pre upisa u prvi razred osnovne škole iznosio 91,3 odsto, uz napomenu da je u cilju obezbeđenja ne samo individualne, već i kolektivne zaštita potrebno dostići obuhvat imunizacijom od 95 odsto planirane populacije.
