– Mi mislimo, Kučuk Aliji – odgovori trgovac posle duže pauze, te nastavi. – Laza se sam ’falio kako je zimov’o u Beogradu i tamo drž’o u zakupu tri krčme. Verovatno su razbojnici deo plena davali da’ijama i zauzvrat dobivali zaštitu. Znaš i sam da uvek ispred potera uteknu na turski stranu. Tamo sačekaju da se sve smiri pa se vrate ’vamo. A sve te pljačke, napadi na lađe i ubistva trgovaca koji šalju barut i oružje, sve to ide na ruku da’ijama.
– Kako Laza doznaje sve te stvari – upita graničar. – On ima svugde jatake, al’ ovo za barut i oružje…
– Očito da je neko od naši’ ljudi izdajnik. Možda dojavljuje ‘ajducima, a možda i da’ijama.
– A onaj gospodin? Zašto su ga razbojnici napali na drumu?
Trgovci se zabrnuto pogledaše.
– Gospodin Jovan nije trgovac oružjem, k’o što si ti mislio – reče Urošević. – On je školovan i vrlo uvažen u Karlovcima. Don’o je u Zemun nešto mnogo važnije od baruta i olova.
– Šta je don’o?
– Don’o je iz Karlovaca pisma za gospodina Ička. Dva pisma su od mitropolita Stratimirovića i episkopa Jovana Jovanovića. I oni su spremni da pomognu našoj braći u borbi za slobodu. Treće pismo je od trgovca Nikole Brankovića. On je napravio plan kako da se barut iz crkveni’ skladišta i manastirskih podruma prebaci do Zemuna, a onda i preko Save na tursku teritoriju.
Trgovac tu napravi kratku pauzu, te nastavi.
– Ima još nešto. Vidiš graničaru, nisu samo trgovci odavde spremni da pomognu našem otečestvu. Trgovci i imućni ljudi iz Novog Sada, Osijeka, Budima, pa čak i iz Beča i Trsta su spremni da šalju novac i pomognu tu borbu. Gospodin Jovan je don’o vesti iz daleka i spisak svi’ ljudi koji bi pomogli, ali i onih koji bi tu pomoć dobili.
Dimitrije Marković tada otpi gutljaj vina, pa se nagnu prema Felbabi.
– Možeš li zamisliti šta bi bilo da su ta pisma i spiskovi pali u pogrešne ruke?
– Od tog’ posla ne bi bilo ništa – reče polako graničar, gledajući trgovca pravo u oči.
– Tačno! Ako se sazna da mitropolit i crkvena lica pomažu našoj napaćenoj braći, vlasti će i’ odma’ kazniti. Takvu pomoć Austrija neće odobravati i preduzeće protiv crkve oštre mere.
Mitropolit Stratimirović bi sasvim izvesno izgubio svaku podršku bečkog dvora. Mada, nisu samo crkvena lica u opasnosti, već i svi ljudi sa onog spiska.
– Zamisli samo da se da’ije i njihovi krvnici dočepaju toga – ubaci se Urošević gledajući u Felbabu. Sada je govoro tiho i polako. – Na turskoj teritoriji će nastati pokolj! Pod da’ijski nož će doći svi viđeniji ljudi koji su spremni da im se suprotstave. Leteće glave, i priča o podizanju bune biće presečena u korenu.
– A ovdašni trgovci koji šalju to oružje? – upita graničar.
– Oni su trn u oku da’ijama, kao i Ičko. S ove strane Save i Dunava su sigurni od turskog jatagana jer niko ne sme na teritoriji Austrije da napada njene građane. Al’, kao što vidiš i sam, nisu sigurni od ‘ajdučkog jatagana. Neki trgovci su stradali, a ostali će se zaplašiti tim napadima i prestaće da šalju pomoć. Ako vlasti doznaju za to, mnogima može roba biti zaplenjena a oni mogu završiti u tamnici zbog trgovine oružjem.
– Ako je taj gospodin nosio tako važne stvari, što je putov’o u Zemun bez zaštite?
– Zato što je malo ljudi i znalo za njegov dolazak! Sastanak u gostionici je bio tajna. Jedan graničar i’ je pratio do Sasa, ali bi veća pratnja izazvala sumnju kod vlasti. Tebe je Puljević posl’o na svoju ruku, i mi to nikad’ ne bi odobrili. Mada… – trgovac tu zastade za trenutak.
– Mada, izgleda da to beše dobra odluka.
Nastala je pauza. Felbaba je ćutke posmatrao Uroševića i Markovića.
– Što mi sve to govorie? – upita najzad. – To za trgovinu oružjem i ko je sve umešan?
– Zato što si sada i ti u velikoj opasnosti! Sprečio si namere naših neprijatelja da se domognu ‘artija i spiskova. Mogu zato da ti se svete.
– ‘Lebac ti se ogadio! – graničar opsova u sebi i besno stisnu zube.
Na svu njegovu muku, još mu je samo falilo da ulazi u sukob sa Lazom Harambašom i njegovom družinom i da se zamera ko zna kome.
– Gospodin Jovan i mladi Radulović nam rekoše da je na drumu bio i treći ‘ajduk. I njega poznaješ? – upita Urošević.
– Ne, to je bio neki balavac..
– Patrola husara je pronašla dva mrtva razbojnika i o svemu su obavestili majora Mitezera. Al’, istrage neće ni biti. Doznali smo da je vlast sve predstavila kao obračun između razbojnika. Mi ćemo tražiti izdajnika u našim redovima, al’ će ‘ajduci saznati ko im je pomrsio račune i pobio drugove. Zato budi na oprezu. Kakvi su tu dalji planovi?
– Vratiću se u moj šanac – odgovori Felbaba mirno. – Nemam redovnih dužnosti, al’ moram da se javim mom haubtmanu. A čekaću i vesti od Puljevića, treba da dođem po njegov pamuk u Kontumac…
– Ja ću poslati pismo Puljeviću i obavestiti ga o svemu što se desilo, ne brini za to .
– A ona dvojica? Gospodin i mladi Radulović, šta bi s’ njima?
– Dobro su! I gospodin Jovan je pit’o za tebe. Oni će se danas sa jednim karavnom vratiti za Karlovce. Taj karavan će imati oružanu pratnju, tako da ovog’ puta neće biti u opasnosti. Ja sutra šaljem neku robu za Petrovaradin, pa možeš ići s njima do tvog šanca.
Razgovor je nakon ovoga ubrzo bio završen, i svi su želeli da se što pre raziđu.
Autor: Ognjen Krnjaja
ODLOMAK IZ ROMANA GRANIČAR (Književna omladina Srbije, edicija Pegaz, 2021)
