U vreme ove priče, pogranični Zemun je bio mesto gde su se susretali Evropa i Orijent. Mesto gde su se graničila dva carstva, dve vere, dve civilizacije. Kroz grad su prolazili važni trgovački putevi od zapada ka istoku, i obratno. Lađe natovarene industrijskom robom iz Austrije, Pruske, Italije, Engleske i Holandije dolazile su do Zemuna gde se roba pretovarala u druge lađe koje su tu robu otpremale niz Dunav sve do Vlaške i Turske, pa čak i do Persijskog zaliva. Sa istoka, uz Dunav, lađe su nosile prema Austriji pamuk, svilu, pirinač, duvan, južno voće i drugu orijentalnu robu.
Međutim, pored egzotične robe sa Istoka su dolazile i zarazne bolesti od kojih je cela Evropa strahovala. Stoga je u gradu podignut sanitetski Kontumac u kome su, prilikom ulaska u Austriju, bili kontrolisani i roba i putnici. Posebne mere opreza su preduzimane kako bi se sprečila pojava najveće pošasti tog doba – kuge.
U vreme kada se kuga pojavljivala na granici, kordon je pojačavan trostruko ili četvorostruko, a graničari su pucali na svakoga ko je pokušavao da pređe na silu. Za one koji bi tako prešli granicu pa kasnije uhvaćeni, beše predviđena smrtna kazna.
U Sremu su još uvek bila sveža strašna sećanja na pojavu crne pošasti nekoliko godina pre ove priče. Kuga je tada preko turskih trgovaca stigla najpre u Zemun da bi se ubrzo proširila duž Vojne granice i Provincijala. U Irigu, još jednom važnom trgovačkom centru, odnela je više od pola stanovnika.
Zemunski Kontumac je ličio na utvrđenje jer je bio opasan visokim i jakim zidom od kamena i opeke, i još okružen palisadama i dubokim jarkom punim vode. U njega se moglo ući na četiri mesta i to preko drvenih mostova.
Beše to vrlo živopisno mesto gde su se mešali opojni i oštri mirisi orijentalne robe, čuli nepoznati jezici iz dalekih zemalja i mogli videti ljudi obučeni u neobičnu i raznobojnu odeću. Putnicima su na raspolaganju bile kolibe za smeštaj ili udobne sobe u zidanoj zgradi ako se radilo o državnim činovnicima ili veoma bogatim trgovcima. Tu su se nalazile još i gostionica, pekara, mesara, magacin za smeštaj robe i njeno čišćenje, lazaret za bolesne, zatvor za prestupnike i begunce i još mnogo toga.
Naslonjen na zaprežna kola i u društvu Milete Radosavljevića, Felbaba je posmatrao utovar pamuka koji je posle duge i detaljne kontrole, konačno bio spreman za dalji transport ka Petrovaradinu. Posle traumatičnih iskustava iz bliske prošlosti, austijske vlasti su propisale posebnu kontrolu i više ništa nije prepuštano slučaju. Ljudi zaduženi za kontroli bi otvarali vreće i golim rukama premetali po pamuku, a zatim bi odlazili u Kontumac da vide da li će se pojaviti znaci zaraze. Beše to vrlo opasan i riskantan posao, ali je neko ipak morao da ga radi.
Nakon pregleda, bale pamuka su transportovane dalje Poštanskim drumom ka Petrovaradinu, i u vreme ove priče tom rutom je prevoženo preko trideset hiljada bala godišnje.
Autor: Ognjen Krnjaja
ODLOMAK IZ ROMANA GRANIČAR (Književna omaldina Srbije, edicija Pegaz, 2021)
