Počele su prijave mladih za kupovinu seoskih kuća, a uskoro stiže dodatna pomoć države koja se tiče sela u vidu sredstava za pokretanje biznisa, potvrđeno je za “Blic Biznis”.
Ta pomoć države biće u iznosu do 10.000 evra, a namenjen je žiteljima sela koji reše da pokrenu ili prošire sopstvene najrazličitije poslove.
Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, rekao je ranije za “Blic Biznis” da će rebalansom budžeta biti izdvojena dodatna znatno veća sredstva.
“Ubrzo startuje i program. Za pogranične delove Srbije ta sredstva će biti i veća. Srbija mora da radi i ni jedan njen deo ne sme da ostane prazan”, naveo je Krkobabić.
Koji biznis pokrenuti na selu?
Pitali smo ga i kakvo je interesovanje, odnosno, koje biznise su u prethodnom periodu pokretali oni koji su rešili da razvijaju sela.
“Najrazličitije vrsta poslova. Njima je ostavljeno da se u skladu sa svojim znanjem i veštinama, opredele”, naveo je on.
Pored poslova vezanih za poljoprivredu, (voćnjaci, vinogradi, povrtnjaci, pčelinjaci itd), tu su i različiti stari i novi zanati, etno-turizam. I što je posebno zanimljivo – grade se vodenice.
“Već je stiglo stotinak zahteva za obnovu vodenica. Prisutna su i nova zanimanja karakteristična za 21. vek – IT i rad od kuće (programeri, marketinški stručnjaci). Široka je lepeza čime se bave i od čega žive novi stanovnici naših sela”, naveo nam je ministar.
Ko ima pravo da se prijavi za 10.000 evra?
Pravo na ovu dodatnu pomoć za razvoj sela, prema objašnjenju ministra, imaće fizička lica sa određenim zanimanjem koja bi mogla da podigne produktivnost sela. Uglavnom se odnosi na zanate i proizvodnju proizvoda koji sz značajni za lokalnu zajednicu.
“Pripremili smo Program pokretanja privrednih aktivnosti. Do 10.000 evra dodeljivaćemo zainteresovanima koji imaju korisne ideje za unapređenje života na selu. Reč je o fizičkim licima sa određenim zanimanjem. Pre svega mislimo na obnovu i revitalizaciju zanatstva kao privredne grane (obnova starih zanata ali i novih čiji su proizvodi neophodni članovima lokalne zajednice). Zalažemo se za promenu odnosa prema zanatstvu kao privrednoj grani koji je značajna za opstanak seoskih sredina”, rekao nam je ministar.
Zainteresovanost za seoske kuće, inače, postoji u svim krajevima Srbije, ali prednjači AP Vojvodina, gde su naselja i katastri uređeniji. Najviše kuća je useljeno u Somboru – čak 151, a selo – rekorder je Bačko Petrovo Selo sa 82 kuće.
U tom selu je otvoren i dečji vrtić. Ističem selo Željušu, na jugoistoku Srbije, gde je 12 kuća useljeno samo u jednoj ulici. Kuće smo dodelili i u Medveđi i Bujanovcu ali i u selima Knjaževca, Dimitrovgrada, Pirota.
