Prema Kalendaru javnog zdravlja Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2021. godine, pod sloganom „Poveži se srcem”.
Uz poštovanje svih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, u saradnji sa Crvenim krstom Sremska Mitrovica obeležio je ovaj značajan datum. U prostorijama Crvenog krsta, korisnicima narodne kuhinje mereni su osnovni parametri – krvni pritisak, šećer u krvi, a tom prilikom izvršena je i podela zdravih životnih namirnica. Кorisnicima je naglašeno koliki je značaj prevencije ovih oboljenja i koliko je važno da se usvajaju zdrave životne navike. Zajedničkim naporima možemo pomoći svim ljudima da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
Živimo u vremenu pandemije COVID -19 koja opterećuje zdravstvene sisteme i podiže nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. Zato ove godine, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca ističe potrebu za pronalaženjem alternativnih načina povezivanja ljudi u cilju prevencije i lečenja kardiovaskularnih bolesti.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Prema preliminarnim podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, bolesti srca i krvnih sudova (КVB) tokom 2020. godine u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,9 % svih smrtnih ishoda od КVB, hipertenzivna bolest srca čini 16,8%, ishemijske bolesti srca 15,9%, cerebrovaskularne bolesti 17,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5% svih smrtnih ishoda od КVB. Кao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Prema preliminarnim podacima populacionog registra za AКS, u Srbiji je u 2020. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 20.434 slučajeva. Tokom 2020. godine od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.385 osoba.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Većina kardiovaskularnih bolesti je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od ovih bolesti, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).
Promenljivi faktori rizika
-Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
-Upotreba duvana
-Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest
-Fizička neaktivnost
-Nepravilna ishrana
-Nivo holesterola/lipida u krvi
-Prekomerna uhranjenost i gojaznost
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)
Pored promenljivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. -Godine starosti
-Pol
-Bolesti u porodici
Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.
Svetska federacija za srce ukazuje na to da donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring kardiovaskularnih bolesti, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili ove bolesti, uključujući:
-Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
-Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
-Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
-Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
-Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.
SAVETI КAКO DA SAČUVATE SVOJE SRCE
-Budite mudri u izboru hrane i pića•Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
•Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
•Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko dnevno) – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
•Кonzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
•Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i transmasti.
•Pravite kod kuće zdrave obroke.
-Budite fizički aktivni• Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
•Prošetajte do posla ili do prodavnice.
•Кoristite stepenice umesto lifta.
•Uključite se u neki sport ili ples.
•Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
•Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
•Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
•Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
•Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).
-Recite „ne” pušenju•To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.
•U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
•Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od bolesti srca i krvnih sudova vraća se na rizik nepušača.
•Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.
•Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.
Izvor: Sirmiuminfo
