Možemo umanjiti uticaje klimatskih promena tako što ćemo doneti izbore koji pomažu u unapređenju
rešenja i smanjenju emisije gasova staklene bašte. Mnoge od ovih akcija odnose se i na pojedince i na mala i srednja preduzeća, ali i na brojne organizacije i institucije u svim drugim sektorima. Odluke koje svi donosimo danas mogu oblikovati svet decenijama, pa čak i vekovima. Ne samo da su ove akcije dobre za životnu sredinu, već su dobre i za lično zdravlje i zdravlje zajednice, pravednost, ekološku pravdu, kvalitet života i našu zajedničku budućnost.
Tranzicija individualnog ponašanja od stanja ispoljavanja osećaja brige za posledice klimatskih promena do stanja preuzete odgovornosti za upravljanje klimatskom krizom na lokalnom nivou predstavlja složen i zahtevan proces koji je suočen sa brojnim izazovima:
-
- Brojni pripadnici naših lokalnih zajednica imaju ozbiljno pogrešne percepcije o klimatskim promenama, posmatrajući pretnje kao male i udaljene u prostoru (ne ovde), vremenu (još ne) i vrsti (ne mi);
- Mnogi pojedinci potpuno odbacuju realnost klimatskih pretnji, bilo iz razloga političke prirode, bilo prihvatajući objašnjenja koja dolaze iz same naučne zajednice – ona koja odbacuju mišljenje njenog najvećeg dela (97%), da je reč o antropogenom fenomenu;
- Najvažnija rešenja – tj. primena koncepta klimatske pravde, značajno ubrzanje prelaska na čistu energiju, zaustavljanje intenzivnog krčenja šuma i degradacije tla itd. – nisu ni dobro shvaćena ni direktno pod uticajem običnih građana.
- Problem je globalan, ima uzroke širom sveta i zahteva rešenja širom sveta, što stvara bezbroj izazova za postavljanje efikasnih odgovora izvan onih koji su inače svojstveni individualnim, lokalnim i nacionalnim problemima.
- Smanjenje klimatskih pretnji zahtevati široku kolektivnu akciju, što je malo verovatno u sadašnjem visoko polarizovanom političkom kontekstu.
U traženju odgovora na ove izazove, pre svega u traženju rešenja za uključivanje pojedinca u borbu protiv klimatskih promena, postojeće teorije individualnog ponašanja nisu dovoljne za razumevanje pojedinaca, društvenih mreže, ili društva u celini. Aktuelni društveno-ekološki modeli (Maibach, Roser-Renouf, & Leiserovitz, 2008) ukazuju da naše akcije nisu oblikovane samo pojedinačnim faktorima kao što je percepcija rizika, već i društvenim faktorima, kao što su norme i društvene mreže, te fizičko i političko okruženje itd. faktorima kao što je percepcija rizika, već i društvenim faktorima, kao što su norme i društvene mreže, te fizičko i političko okruženje itd.
Tekst je preuzet iz publikacije „Preporuke za unapređenje lokalnih klimatskih politika“ . Ovaj dokument urađen je u okviru projekta „U SUSRET KLIMATSKOJ PRAVDI“ koji EPuS-Leskovac sprovodi u partnerstvu sa članicama Mreže EPuS-a iz Valjeva, Kraljeva, Kruševca, Sremske Mitrovice i Beograda. Izrada ovog dokumenta je deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. Svrha dokumenta je da podstakne i usmeri pažnju, odnosno proces odlučivanja aktera klimatske politike ka onim pitanjima i rešenjima u oblasti klimatskih promena koje su stručnjaci okupljeni oko MEPuS-a identifikovali, artikulisali i predložili, zajedno sa građanima, organizacijama i institucijama koje su uzele učešće u projektnim aktivnostima, kao značajna za upravljanje klimatskom krizom na lokalnom nivou. Materijal je urađen u periodu novembar-decembar 2022. godine.
