Sa dolaskom proleća, ne samo da se priroda budi iz zimskog sna, već i ljudska srca počinju intenzivnije da kucaju, preplavljena osećanjima koja mnogi pripisuju magiji novog početka. Međutim, kako objašnjavaju psiholozi, temelj ovih prolećnih emocija zapravo leži u nauci, preciznije, u hemiji.
Topliji dani, više dnevne svetlosti i buđenje prirode neizostavno utiču na naše raspoloženje i emocije. Psiholozi navode da je zaljubljivanje tokom proleća fenomen za koji možemo zahvaliti povećanju dnevne svetlosti. Ova promena direktno utiče na naše hormone – smanjuje lučenje melatonina, poznatog i kao hormon sna, i povećava serotonina, hormon zadužen za dobro raspoloženje. Ove hormonalne promene vode ka jačanju socijalnih veza i lakšem uspostavljanju emocionalnih konekcija.
Dodatno, toplije vreme podstiče nas da provodimo više vremena napolju, u društvu drugih, što dodatno podstiče socijalnu interakciju i stvara povoljnu atmosferu za razvoj novih ljubavnih priča. Prema psiholozima, proleće nije samo metaforično doba ljubavi – to je vreme kada hemijske reakcije u našem mozgu doslovno podstiču osećanja privlačnosti i povezanosti.
Krv koja brže struji venama, “leptirići u stomaku” i euforično stanje koje mnogi doživljavaju sa dolaskom proleća, nisu samo plod naše mašte. To je rezultat prirodnih procesa, utemeljenih u načinu na koji naše telo i um reaguju na promene u okruženju. Proleće, dakle, nije samo sezona cvetanja prirode, već i vreme kada cvetaju nova ljubavna osećanja, potpomognuta svetlošću koja nas okružuje.
Dakle, dok uživate u prvim prolećnim danima i osećate kako vam srce brže kuca na pomisao o novoj ljubavi, zapamtite – za to možemo zahvaliti ne samo pesničkim metaforama već i veoma stvarnim hemijskim reakcijama koje se odigravaju u našem telu.