Praznični dani su uvek problematični za prikupljanje krvi, pa su rezerve sa trodnevne pale na dvodnevne. Mirjana Knežević iz Instituta za transfuziju krvi Srbije apeluje na građane da budu dobrovoljni davaoci i ističe da nedostaju nulta pozitivna i A pozitivna krvna grupa.
Cilj je, kaže, da u Srbiji umesto sadašnje tri, četiri osobe na 100 dobrovoljno daju krv kako bi svi pacijenti bili zbrinuti bez ikakvog odlaganja.
Kaže da su u petak imali trodnevne rezerve krvi, ali s obzirom na vikend i praznične dane, sada su na dvodnevnim rezervama.
“Najviše nam nedostaju one koje su i najčešće u našoj populaciji, nulta pozitivna i A pozitivna krvna grupa. Te grupe su se za vreme praznika, odnosno produženog vikenda, više potrošile. Poziv uvek upućujemo svim sugrađanima koji ispunjavaju uslove da budu dobrovoljni davaoci krvi”, apeluje Kneževićeva.
U Srbiji je za sada procenat dobrovoljnih davalaca tri posto, a cilj je, ističe Kneževićeva, da četiri osobe na 100 dobrovoljno daju krv. U tom bi slučaju tokom godine bili, kako kaže, mirni i pacijenti zbrinuti bez ikakvog odlaganja.
“Zato je važno da stalno podsećamo i vi mediji ste nam mnogo pomažete u radu i motivaciji sugrađana, da nije dobro da se transfuzije krvi setimo samo kada se dogode neke nesreće ili kada čujemo da nekome u našem okruženju treba. Zbog toga je važno da se redovno, kontinuirano daje krv, kako bi svi bili zbrinuti”, naglasila je ona.
Ko sve može dati krv
Davalac krvi može biti svaka osoba od 18 do 65 godina kojoj se lekarskim pregledom i proverom hemoglobina utvrdi da davanjem krvi neće ugroziti ni svoje zdravlje niti zdravlje onoga ko će primiti njenu krv.
“Svi mi imamo rezervu krvi koja nam nije neophodna, odnosno ukoliko je izgubimo možemo da nastavimo da živimo. Mi dajemo samo deo te rezerve krvi, daje se 450 mililitara krvi. Naknada tog volumena je u narednih pola sata. Najteže i najduže se obnavlja gvožđe u krvi i njemu je potrebno dva meseca. Zbog toga krv na tri meseca daju muškarci, a na četiri žene i da prođe i više vremena da bi bili sigurni da se sve vratilo u normalu”, objašnjava Kneževićeva.
Dodaje i da postoje i privremena ograničenja za davanje krvi kao što su pirsing, tetovaža, akupunktura. To znači da bilo kakvo sečenje, probadanje i ušivanje kože, odlaže davanje krvi za šest meseci.
“Tako da oni koji su se tetovirali u skorije vreme moraju malo sačekati, ali oni koji imaju tetovažu od pre više godina, odnosno više od šest meseci slobodno mogu da budu dobrovoljni davaoci krvi”, precizirala je Kneževićeva.
Takođe, oni koji piju lekove za alergiju ne mogu dati krv dok u potpunosti ne završe terapiju. Posle prehlade, gripa, primene antibiotika, mora proći sedam do deset dana i to su sve privremena ograničenja.
Ističe da oni koji boluju od nekih težih oboljenja, malignih, hroničnih su trajno kontraindikovani i ne mogu biti davaoci krvi.
