Izvoz pšenice i brašna beleži dobre rezultate na početku ove ekonomske godine, jer smo u julu na inotržištima žita prodali 106.000 tona, a u avgustu 146.000 tona, najviše u Rumuniju i Italiju, prenosi AgroTV.
Brašna smo u julu izvezli 15.600 tona, a u avgustu 11.700 tona, tradicionalnim, ujedno i najvećim kupcima − Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i BIH − izjavio je za „Dnevnik“ direktor „Žitounije“ Zdravko Šajatović i naveo da smo u prošloj ekonomskoj godini (jul 2023 − jun 2024) na stranim tržištima prodali 1,3 miliona tona žita i 187.000 tona brašna.
− To su naše standardne količine, za koje možemo reći da su dobre, jer mi i nemamo više žita za strana tržišta. To pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku. U ovoj žetvi dobili smo 2,9 miliona tona hlebnog zrna, a za domaće potrebe treba nam najviše 1,6 miliona tona, pa ćemo opet imati istu količinu pšenice za strana tržišta − naveo je Šajatović.
Po njegovim rečima, i start ove ekonomske godine je dobar, premda je zabeležen pad izvoza brašna u avgustu, ali se nada da će već u septembru meseca biti veći.
− Raduje nas što opet izvoz žita ide preko luke u Konstanci, domaće najveće trgovinske luke, i što je ta kupoprodaja u kontinuitetu − izjavio je on.
Prosečna izvozna cena naše pšenice u avgustu bila je 172,25 evra po toni, a brašna 269,88 evra, dok su ova dva proizvoda u istom periodu ekonomske 2022−2023. godine bila skuplja. Tona pšenice vredala je 204 evra, a brašno je koštalo 294 evra.
− Pšenica i brašno, kao glavni pšenični proizvod, sada su znatno jeftiniji, premda cene hrane po statistici rastu, pa bi trebalo ispitati tržište zašto proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda padaju, dok hranu kupujemo po sve većim cenama − naglasio je Šajatović.
Direktor „Žitounije“ istakao je da u ishrani menjamo navike, jer sve manje jedemo hleba, 60 kilograma po stanovniku, a pre 15 godina trebalo nam je 100 kilograma hleba po osobi.
− Po potrošnji hleba približili smo se stanovništvu razvijenih evropskih zemalja, pa ukoliko se nastavi trend za sve manjom potrošnjom hleba, odnosno brašna i žita, kao glavnim sirovinama ove namirnice, mogli bismo imati u narednim godinama i više pšenice za inotrgovanje. Pogotovo je za setvu pšenice idealno područje Vojvodine, gde je ove godine prosečan prinos bio veći, 5,9 tona po hektaru, u odnosu na prosečan nacionalni rod od 5,3 tone po hektaru − rekao je Šajatović.
