Jedna ste od omiljenih izvođača kod mitrovačke publike. Kakvi su Vaši utisci i sećanja koja Vas vezuju za nastupe u Sremskoj Mitrovici?
Hvala na ovakvom uvodu, lepim rečima. Sremsku Mitrovicu „vezujem“ pre svega za meni drage ljude i kolege poput profesorke Margarite Vujović, mnoštva talentovanih mladih umetnika koji su osvajali Evropske nagrade na prestiznim takmičenjima (Tara Vukadinović, Marija Jovanović , Leon Žarko.)
Sremsku Mitrovicu pamtim i po posećenim kocertima, (što mi je posebno milo) sjajnoj atmosferi, medijskoj pažnji i kvalitetnom druženju.
Ovom prilikom želim da se zahvalim Mitrovčanima na nesebičnoj ljubavi i toplini koju mi pružaju pri svakom dolasku jer tako nešto nema cenu. Kao i gradonačelnici na povelji počasnog građanina Sremske Mitrovice na koju sam posebno ponosna.
Tokom studija bili ste u klasi eminentnih profesora. Za kojeg profesora biste mogli da kažete da je presudno uticao na Vaš rad?
Profesorke koje su najviše uticale na mene kao operskog umetnika su Jasna Šajnović i Ljudmila Vasiljevna Safonova. Od dirigenata svakako bih izdvojila Maestra Vjačeslava Bortnovskog sa kojim sarađujem od 2016. godine, dok bih od profesora klavira izdvojila Vladimira Selivohina.
Osvojili ste veliki broj nagrada. Koja od njih je Vama lično najviše značila?
Nagrade koje su ponajviše uticale na moj dalji tok školovanja i karijeru su Gran-Pri na međunarodnom takmičenju „Festival slovenske muzike“ u kategoriji solo pevanja 2012. godine, ali i laureat (Prva nagrada) u kategoriji pijanista 2011. na istom takmičenju; BelBrand Award Laureat (Prva nagrada) na takmičenju Evroazije 2016. godine u Minsku, nakon čega sam otpočela saradnju sa Evroazijskim simfonijskim orkestrom, Beloruskom filharmonijom i maestrom Bortnovskim.
Možete li nam nešto više reći o Vašoj pedagoškoj delatnosti i šta je ono što Vas najviše inspiriše u radu sa mladim solo pevačima?
Nisam očekivala da ću se u dvadesetim i sada tridesetim godinama života baviti pedagogijom ali život je kao i sve drugo u njemu neizvestan. Raduje me saradnja sa studentima kako na Univerzitetu Slobomir P u Bijeljini tako i na Akademiji za umetnost “Esperans” u Strazburu , gde sam gostujući-počasni predavač i BLS u Pekingu, Šangaju (Evropsko sedište u Minsku, Belorusija).
Zahvaljujući radu sa studentima, mogu slobodno reći da imam veću inspiraciju i motivaciju kako za lični rad, a tako i njihov. Mladim ljudima treba pružiti maksimalnu podršku i bodriti ih u svakom smislu te reči, pogotovo u vreme digitalizacije, moderizacije ali i nažalost pandemije, ratova sa kojima se svakodnevno suočavamo.
Nisam jedan od profesora koji će “ljubomorno” čuvati znanje za sebe. Sve što mogu nesebično preneću na svoje studente, sva stečena znanja ali i iskustva na sceni i u radu sa ljudima, kolegama.
Vaša biografija otkriva da ste član žirija mnogih republičkih i međunarodnih takmičenja u Srbiji i inostranstvu. Kakva su Vaša iskustva sa pomenutih učešća?
Velika je čast biti deo žirija kako Republičkih tako i Međunarodnih takmičenja, ali ujedno i odgovornost. Srbija je bogata mnoštvom talentovanih, mladih ljudi koji predstavljaju budućnost naše umetnosti. Takmičenja služe ne samo za upoređivanje sebe kao kandidata sa vršnjacima, kolegama već i za sagledavanje možda usvojenih grešaka, analizu ličnog nastupa i uvida u dostignuti nivo interpretacije.
Osnivač ste i idejni tvorac Međunarodnog takmičenja „Canto bene“ i Međunarodnog takmičenja mladih pijanista „Vladimir V. Selivohin“. Možete li nam reći nešto više o ovim takmičenjima?
U vreme pandemije svako od nas razmišljao je o ličnim dostignućima, osobama koja su bila ključna u njegovom razvojnom, umetničkom putu. Vladimir Selivohin je bio izvrstan pijanista i pedagog koji je iznedrio generacije vodećih pijanista sadašnjice u Moskvi. Kao čovek koji je predano radio do poslednjeg dana svog života, smatram da je zaslužio sa punim pravom Međunarodno takmičenje koje nosi njegovo ime poput ovog. Što se tiče takmičenja “Canto bene”, ideja se rodila iz razloga što je sve više digitalni pristup uzeo primat i u našoj umetničkoj sferi. Bilo je potrebno organizovati takmičenje međunarodnog tipa i za učenike, ne samo studente i profesionalce kakva su bila mahom ranije, pre COVID-19. Srećna sam što je realizacija ostvarena uspešno sa Udruženjem muzičkih i baletskih pedagoga kao i sa WAPA-om (Svetsko udruženje za izvodjačku umetnosti) i što su pobednici neki od stalnih Laureata na takmičenjima širom regiona.
Direktor ste i osnivač prve umetničke Agenture na Balkanu. Koja je delatnost ove organizacije i sa kojih ciljem je osnovana?
Trenutno sam na poziciji umetničkog direktora ali jesam jedan od osnivača “M.A.Artists“. Gospođi Bojani Milenković, flautistkinji kao i maestru Bortnovskom, prepustila sam vođenje Agenture u ovom periodu. Organizacija je osnovana sa ciljem da se što veći broj talentovanih mladih ljudi ali i profesionalaca promoviše kroz koncerte, izložbe (jer imamo ne samo muzičke već i likovne umetnike) i majstorske kurseve. Agentura funkcioniše po principu Udruženja koje organizuje i međunarodna takmičenja i umetničke događaje u Republici Srbiji i inostrantvu. Na listi sadašnjih članova nalaze se eminenti umetnici iz gotovo svih delova sveta.
Kakav je Vaš odnos prema muzičkoj kritici?
Lično, osoba sam koja je vrlo samokritična. Stoga, odgovor na ovo pitanje sve govori. Nisam jedna od onih koja kritiku od strane afirmisanog stručnjaka omalovažava, naprotiv, smatram je dragocenom, kao i kritiku kolege.
Sa druge strane, nažalost , pojavljuju se “niotkuda” i “nadri” kritičari čiji vokabular pre svega govori o njihovom obrazovanju i opštem poimanju muzike, umetnosti. Ovakve osobe moram priznati ne uvažavam. Prosto, njihova “kritika” me ne dotiče.
Ukoliko je kritika konstruktivna bila ona dobronamerna ili ne, ali upućena od strane iskusnog muzičkog kritičara, umetnika, uvek ću nastojati da je usvojim.
Koji su Vaši dalji ciljevi u karijeri?
Nikada nisam imala “zacrtane” ciljeve u karijeri. Oni su deo ljudi koji nemaju u sebi “crtu” umetnika.. Mi nismo mašine. Muzika je umetnost trenutka, a glas netemperovan instrument. Niko ne može odrediti našu sudbinu osim Gospoda. Kakva će moja biti i šta ću postići do samog kraja pitanje je ljudi koje ću sresti na putu razvoja karijere.
Jedna od mojih profesorki solo pevanja je govorila: “Biti u pravo vreme, na pravom mestu, sa pravim ljudima, ključ je uspeha”. Moram priznati da se apsolutno slažem, i danas, sa njom.
Kakvi su Vaši utisci o festivalu Sirmium Music Fest?
Sirmium Music Fest predstavlja ozbiljno Međunarodno takmičenje sa odličnom organizacijom i fantastičnim mladim ljudima, učesnicima i pobednicima u raznim kategorijama. Iako sam prisustvovala više puta svečanom otvaranju Sirmium Music Fest-a, prošle godine sam po prvi put učestvovala u radu žirija (kategorija kamerne muzike). Malo je reći da sam se osećala prijatno i uživala u interpretaciji laureata. Raduje me uvođenje kategorije operskog solo pevanja od ove godine kao i broj prijavljenih kadndidata. Nesumljivo ćemo imati priliku, kao članovi žirija da uživamo u lepim glasovima perspektivnih umetnika iz Srbije, regiona i Evrope.
Razgovor vodila Jasna Tanasijević, muzikolog
